Не­кад се пе­кла од сир­ка, а да­нас хит ра­ки­ја од ки­ви­ја или бун­де­ве

БАЧ­КА ТО­ПО­ЛА: Про­из­во­ђач до­ма­ће ра­ки­је и ви­на Ати­ла Фа­брик из Ста­ре Мо­ра­ви­це пред­ста­вио је сво­је, већ на­гра­ђи­ва­не, про­из­во­де на не­дав­но одр­жа­ној „Сар­ми­ја­ди” у Бач­кој То­по­ли.
1
Фото: Dnevnik.rs

- Ви­но и ра­ки­ју пра­вим већ де­сет го­ди­на и ква­ли­тет ми је нај­ва­жни­ји. Осим бе­лог и цр­ног ви­на, про­из­во­дим чак 13 вр­ста ра­ки­је, та­ко да се пре мо­же ре­ћи да сам ра­ки­јаш, не­го ви­нар - ка­же кроз смех Ати­ла, ко­ји је и члан Удру­же­ња во­ћа­ра и ви­на­ра „Ри­злинг” у Ста­рој Мо­ра­ви­ци.

До­да­је да уче­ству­је на свим так­ми­че­њи­ма, па оту­да и сил­не ме­да­ље и пе­ха­ри, ко­је је по­нео са со­бом на „Сар­ми­ја­ду” ка­ко би љу­ди зна­ли шта ку­пу­ју. Ква­ли­тет пре све­га, твр­ди Фа­брик, а ра­ки­је пра­ви од во­ћа, али и по­вр­ћа.

- Пра­вим ра­ки­ју од бун­де­ве, што је љу­ди­ма нео­бич­но, а у „чуд­не” ра­ки­је спа­да­ју и она од ма­ли­не, ко­ја је баш ле­па, али и ра­ки­ја од зо­ве- ка­же Ати­ла Фа­брик.

Нај­ве­ћа го­ди­шња ма­ни­фе­ста­ци­ја у Ста­рој Мо­ра­ви­ци је „Ра­ки­ја­да и пих­ти­ја­да”, ко­ја ће се одр­жа­ти 26. ја­ну­а­ра, по пе­ти пут, у ор­га­ни­за­ци­ји Удру­же­ња „Ри­злинг”. Се­ло да­нас бро­ји око 3.500 ста­нов­ни­ка, али то­ком „Ра­ки­ја­де” не­мо­гу­ће је из­бро­ја­ти го­сте.

- На про­шлој ра­ки­ја­ди има­ли смо 551 узо­рак, не по­сто­ји ве­ћа ма­ни­фе­ста­ци­ја од на­ше у Ср­би­ји ка­да је ра­ки­ја у пи­та­њу- ка­же Фа­брик и до­да­је да не­ки про­из­во­ђа­чи ра­ки­је до­не­су и по 10 - 15 узо­ра­ка, као што и он сам има 13 у по­ну­ди.

Нај­чу­ве­ни­ја ра­ки­ја ко­ја је и осво­ји­ла нај­ви­ше на­гра­да је шљи­во­ви­ца, па ви­ља­мов­ка. Ина­че, про­из­во­ђа­чи из Оп­шти­не Бач­ка То­по­ла од­не­ли су нај­ви­ше на­гра­да.

Ви­нар Јо­жеф Ја­мо­шко, та­ко­ђе члан Удру­же­ња „Ри­злинг”, пред­ста­вио се на ма­ни­фе­ста­ци­ји ви­ни­ма.

- Пра­вим цр­но, бе­ло и ви­но од ви­ша­ња и то откад знам за се­бе- ка­же с осме­хом Јо­жеф и до­да­је да је све што зна на­у­чио од та­те и де­де. У по­ну­ди има фран­ков­ку, али и ита­ли­јан­ске ри­злин­ге. Ви­но од ви­ша­ња пра­ви по­след­њих 15 го­ди­на, али је ове го­ди­не ло­ше ро­ди­ла ви­шња, те је и ма­ње ви­на.

Фото: Dnevnik.rs

- Ина­че све се до­бро про­да­је, му­ште­ри­ја увек има - ка­же Јо­жеф и до­да­је да су због ло­шег ро­да ове го­ди­не мо­ра­ли да иду у Но­ви Сад да ку­пе гро­жђе ка­ко би на­пра­ви­ли ви­но.

Ви­на­ри из Ста­ре Мо­ра­ви­це, ка­же Јо­жеф, уче­ству­ју на мно­гим ма­ни­фе­ста­ци­ја­ма ши­ром Вој­во­ди­не и у сва­кој оп­шти­ни има­ју при­ја­те­ље ви­на­ре ко­је че­сто по­се­ћу­ју.

- И ми има­мо наш дан ка­да они до­ла­зе код нас, и во­ли­мо да се дру­жи­мо, то и је­сте по­ен­та ова­квих ма­ни­фе­ста­ци­ја, а про­да­ја нам је са­мо плус - ка­же Јо­жеф.

Он ка­же да је не­ка­да би­ло ви­ше ви­на­ра, а ста­ри­ји се се­ћа­ју да је Ста­ра Мо­ра­ви­ца на­кон ра­та бро­ја­ла ви­ше од 500 за­са­да, вре­ме­ном се то за­пу­сти­ло, али да­нас се опет вра­ћа ста­ри сјај ви­но­гра­дар­ству и мла­ди се све ви­ше ин­те­ре­су­ју.

- Ра­сте број ви­на­ра, то ви­ди­мо и у на­шем Удру­же­њу, јер бро­ји­мо ви­ше од сто­ти­ну чла­но­ва и то не са­мо из на­шег се­ла, већ има­мо пу­но чла­но­ва из Бај­ше, Бај­мо­ка, Па­чи­ра, Бач­ке То­по­ле, Со­ко­ца, Кри­ва­је, али и дру­гих ме­ста- ка­же Јо­жеф и на­по­ми­ње да су они нај­ста­ри­је ре­ги­стро­ва­но удру­же­ње ви­на­ра у Вој­во­ди­ни.

Фото: Јожеф Јамошко

Дру­штво „Ри­злинг” по­сто­ји већ 21 го­ди­ну, а ка­ко ис­ти­че Јо­жеф Ја­мо­шко, тек по­сле су се удру­жи­ли ви­на­ри из Те­ме­ри­на, Бај­ше и дру­гих ме­ста.

- Са сви­ма њи­ма смо од­лич­ни при­ја­те­љи, јер ми ви­на­ри смо по­зна­ти да во­ли­мо да се дру­жи­мо. Има­мо и при­ја­те­ље из ино­стран­ства ко­ји нас ра­до по­се­ћу­ју, као и ми њих- ис­ти­че Јо­жеф.


Мла­ди се окре­ћу овом по­слу

- На­ше Удру­же­ње је ре­ги­стро­ва­но 1997. го­ди­не и на­ши чла­но­ви, њих ви­ше од сто­ти­ну, су из це­ле оп­шти­не. Ина­че, ви­но­гра­да­ри и ви­на­ри се ле­по дру­же ши­ром Вој­во­ди­не и пре­ма мо­јим са­зна­њи­ма има око 30 та­квих удру­же­ња у Бач­кој, Ба­на­ту и Сре­му, као што је на­ше- ка­же Ла­сло Гу­јаш, пр­ви пред­сед­ник Удру­же­ња ви­на­ра и во­ћа­ра „Ри­злинг” из Ста­ре Мо­ра­ви­це.

Он сма­тра да је ви­нар­ство све по­пу­лар­ни­ји за­нат, за­ни­ма­ње и при­вред­на де­лат­ност.

-То је при­лич­но атрак­тив­но за­ни­ма­ње и при­ме­ћу­је­мо да се све ви­ше мла­дих љу­ди опре­де­љу­је за овај по­сао. По­ди­жу се но­ви воћ­ња­ци и ви­но­гра­ди, јер и др­жа­ва да­је суб­вен­ци­је за по­ди­за­ње воћ­ња­ка и ви­но­гра­да што је до­бро, а сле­де­ћа фа­за је сва­ка­ко пре­ра­да - ка­же Гу­јаш и до­да­је да се осим про­из­вод­ње ви­на и ра­ки­је, пра­ве и со­ко­ви од раз­ли­чи­тог во­ћа.


Ра­ки­ја­де и так­ми­че­ња ви­на­ра су све по­пу­лар­ни­ји у Вој­во­ди­ни, а при­ме­ћу­је се тен­ден­ци­ја да се све ви­ше пе­че ра­ки­ја не са­мо од во­ћа, већ и по­вр­ћа.

- Све је ви­ше но­вих ра­ки­ја, ко­је ни­су тра­ди­ци­о­нал­не, већ обо­је­не, мо­дер­не, од ра­зног во­ћа и по­вр­ћа, те та­ко има­мо ра­ки­је од па­ра­дај­за, па­при­ке, кром­пи­ра, бун­де­ве..Ра­ни­је то ни­је баш би­ло по­пу­лар­но, јер смо пре има­ли ра­ки­ју од сир­ка и ку­ку­ру­за, због си­ро­ма­штва. За­ни­мљи­ве су и ра­ки­је од шум­ског во­ћа, бо­би­ча­стог, ја­го­ди­ча­стог, та­ко да­нас има­мо ра­ки­је од ку­пи­не, ма­ли­не, ја­го­де, али и ју­жног во­ћа, ки­ви­ја, на­ранyе, ба­на­не- по­ја­снио је Ла­сло Гу­јаш, пр­ви пред­сед­ник Удру­же­ња ви­на­ра и во­ћа­ра „Ри­злинг” из Ста­ре Мо­ра­ви­це.

Фото: Ласло Гујаш

Ко год има ви­шка про­из­во­да ба­ви се про­да­јом, те је све ви­ше ре­ги­стро­ва­них про­из­во­ђа­ча ал­ко­хол­них пи­ћа, ко­ји су за­ин­те­ре­со­ва­ни за све ши­ре до­ма­ће, али и ино­стра­но тр­жи­ште, те се сви тру­де да што бо­ље пла­си­ра­ју сво­је про­из­во­де.

Ма­ша Ста­кић

Фо­то: Је­ле­на Ива­но­вић

Про­је­кат „Јав­ни ин­те­рес у Бач­кој То­по­ли” ре­а­ли­зо­ва­ла је „Па­но­ни­ја ме­диа” уз по­др­шку „Днев­ни­ка”. Ста­во­ви из­не­ти у овом тек­сту ну­жно не из­ра­жа­ва­ју ста­во­ве ло­кал­не са­мо­у­пра­ве, ко­ја су­фи­нан­си­ра про­је­кат.

EUR/RSD 117.5703
Најновије вести