Сваке ноћи од пожара спава код неког другог, најпре је то био унук Предраг, затим комишије и пита се код кога ће следећу да преспава.
Ова пензинерка има искуства с пожарима, била је са покојним супругом добровољни ватрогасац док су живели у Карловцима, где су обоје радили у циглани. Међутим, ништа је није могло припремити за овакву невољу.
- Са комшиницом сам у недељу, 6. јуна седела у кући до отприлике 22.30 сати, после чега сам гледала телевизијски програм и задремала – присећа се Мира те ноћи ужаса. - Сат после поноћи осетила сам да ме нешто гуши и гребе у плућима. Пробудила сам се, око мене је свуда био дим и врелина. Кренула сам до кухиње, али тамо је све било у пламену, затим сам покушала да дођем до докумената у другом делу куће, међутим, тада се ватра и тамо проширила. Није ми било друге, него да дигнем руке од те намере и истрчим из куће.
Несрећна жена је отишла у комшилук одакле су позвали ватрогасце, који су дошли с једним возилом и приликом интервенције суочили се с низом потешкоћа.
– Све што смо покојни супруг и ја стицали 44 године нестало је за трен ока, чак и новац који сам спремила да 23. јуна обележим годишњицу од његове смрти – прича Мира. – Да ми је бар једна соба остала, било би ми много лакше, овако не знам шта да чиним. Супруг и ја смо нешто новца уложили у сређивање куће пред његову смрт, остатак је потрошен на намиривање трошкова сахране. Две трећине моје пензије иначе одлази на отплату кредита.
Каже да се још није никоме обратила за помоћ, али је свесна да је то неминовност јер немају новца ни она, а ни син Драган, да сами оспособе кућу за становање. За сада је извесно да ће Дејан Свирчевић, власник фирме „Уређење” из Бешке, у којој јој унук ради, обезбедити камион и багер за рашчишћавање згаришта.
З. Милосављевић
