- У протеклом периоду смо били ангажовани у окружењу. Било нас је у Новом Бечеју, Житишту, Меленцима и другим местима. Сада се окрећемо здањима у Зрењанину, а у фокусу су нам три објекта. Један од њих је зграда у којој се налази Самостални синдикат и где је била Регионална привредна комора. Друго је зграда до ње, такозвана Зграда старе поште, где је у приземљу смештен продајни објекат „Лили“. Конкурисаћемо са пројектима за рестаурацију ове две зграде. Истовремено, надам се да ће локална самоуправа разрешити питање власништва над Пиновом вилом. За то здање имамо припремљен пројекат и само чекамо дефинисање власништва – каже директор Завода за заштиту споменика културе Зрењанин Милан Ковачевић.
Он прецизира и због чега је битно рашчистити имовинско стање око велелепног здања као што је Пинова вила.
-Завод за заштиту споменика културе може се, са својим пројектима, појавити на конкурсима републичког Министарства културе, само за оне објекте који су споменици културе, а у државном су власништву. То могу бити и објекти у државној својини који су дати на управљање локалној самоуправи. Али, где год има удела и приватног власништва, не може се конкурисати за средства од републике. А када је све чисто, приоритет имају објекти који су више девастирани – објашњава Ковачевић.
Он наводи да би се у случају позитивног имовинског решења за Пинову вилу, односно ако би она стопостотно прешла у државно власништво, та зграда била и приоритетна за обнову. Поступак око реституције и власништва ове зграде је, иначе, актуелан и пред надлежним је судом.
-Из тог разлога Пинова вила је сада на месту број три за обнову, а две зграде у Улици краља Петра Првог су у предности. У случају да се имовинска карта Пинове виле измени и она постане државно власништво, аутоматски ће нам бити и приоритет – напомиње Ковачевић.
Како наводи, охрабрујућа је снажна подршка коју ова идеја има од градоначелника Чедомира Јањића и локалне самоуправе.
Изненађење представља и стање које је затечено на лицу места, приликом увида од стране стручњака, вели наш саговорник. Јер, за дивно чудо, греде на крову су у одличном стању. Свега десет посто грађе би требало заменити, због оштећења услед прокишњавања. То је нарочито важно због чињенице да је кров на овом објекту веома компликован за градњу и право је ремек дело. С друге стране, у унутрашњости је „очерупано“ све што се могло однети и отуђити. Остали су само оронули голи зидови.
На питање, за које намене би послужила Пинова вила након потпуне реконструкције, Ковачевић говори да је основна идеја да то буде репрезентативни галеријски простор, који би знатно унапредио културну понуду града.
Ж. Балабан
