Толико је у селу било и Немаца пре почетка Другог светског рата, када су их по уласку Црвене армије у Србији 1944. године немачке власти евакуисале у Немачку.
Немци су отишли у земљу матицу, а у њиховим кућама више од седам деценија после ослобођења, живи већ трећа генерација, чија презимена Мрђеновић, Стамболија, Човић, Паскаш, Чуле …. сведоче о личком и банијском пореклу. Већ први утисак о селу говори да Пригревичани много пажње посвећују чувању сећања на страшне ратне године у завичају, и колективном памћењу да су по ослобођењу од окупатора у другој средини пуним срцем прихватили ново време. Много је породица напустило родна огњишта, остављајући своја села, цркве и гробове најмилијих, страдалих током ратног вихора, а њихови потомци чувају спомен на њих. - Памте се и обележавају датуми из историје Другог светског рата - каже секретар Месне заједнице Миле Вујаклија. - И данас је важан 9. мај - Дан победе, којег и сада обележавамо као Дан Пригревице и долазак колониста. Тим поводом културно - уметничким приредбама слави се победа, али с горким укусом, јер распад СФРЈ и грађански рат, поново је донео страхоте и бег с кућног огњишта. Било је доста породица у том периоду, деведесетих година прошлог века, које су родбину из Хрватске пригрлиле док се не снађу.
Доследни у чувању тековина антифашизма нису мењали назив школе, по нестанку СФРЈ. Основна школа и даље носи име „Младост” по 25. мају Дану младости, када се за време СФРЈ носила штафета све до 1987. и обележавао рођендан Врховног комаданта и доживотног председника СФРЈ Јосипа Броза Тита. Од отварања 1967. Спомен библиотека носи то име, у знак сећања на жртве фашизма. Пригревица данас има и вртић, спортску халу, амбуланту, апотеку, пошту, десетак продавница, две - три кафане…Мештани с поносом истичу да се из Пригревице у светску кошаркашу елиту винуо Жељко Ребрача, те да је одавде потекао и тениски тренер Богдан Обрадовић, који је као селектор водио репрезентацију Србије до освајања Дејвис купа. Нашем кошаркашком асу Немањи Бјелици мајка је из Пригревице, па га овде рачунају у својту.
- Поносни смо не само на њих него и на друге младе, јер сви завршавају факултете, али нажалост мало ко од њих се врати назад, јер немају где да се запосле – наводи Вујаклија, па каже да месту треба фабрика. -Пре приватизације Пригревица је имала јаку земљорадничку задругу, силосе, млин и циглану. Сада се становништво бави пољопривредом, уколико не ради у неком од предузећа у околним местима.
Стара школа за рушење
У скоро ће у центру Пригревице почети рушење старе школе, која је служила као богомоља, и кренуће изградња православне цркве, које све ове деценије није било. Римокатоличку цркву, такође у центру, нико не одржава, чак о њој није водила рачуна ни Римиокатоличка црква присутна у Србији. У месту можда, каже Миле Вујаклија, има још пет- шест Немаца.
Одавно у њу нико не улази, а зуб времена учинио је своје. Склона је паду, па представља опасност за пролазнике. На само два метра од цркве налази се игралишта за мали фудбал, посећено од раног пролећа до касне јесени. У близини је и теретана на отвореном. Ограђивање простора зато је преко потребно да не би било касно.
И даље су у Пригревици путеви у свим улицама од камене коцке што месту даје јединствени изглед.
- Имамо 32 улице свуда је пут од камене коцке осим у Железничкој где је бетон - каже Вујаклија. - Од Шваба су нам остали дрвореди дивљих кестена чије крошње редовно одржавамо. Кестен вуче воду из земље па старе куће нису влажне.
У протеклих неколико година Општина Апатин доста је улагала у Пригревицу. Од пода до таванице је уређен вртић, кров на Основној школи „Младост” новцем из општинског буyета је замењен новим, гради се водовод од Свилојева до Пригревице у дужини од 3.800 метара, и следи наставак ових радова. Ускоро ће бити замењена јавна расвета у целом месту новим ЛЕД сијалицама, затим ће бити рађена и реконструкција центра места и наставак радова на уређењу Дома културе, набраја Вујаклија.
Зорка Делић
Фото : Р. Хаџић
