Разлог за два хлеба поводом жеталачких свечаности овдашњих становника римокатоличке вероисповести се налази у томе што ову традиционалну манифестацију организују два удружења која окупљају сомборске Буњевце, УГ „Буњевачко коло“ чији чланови инсистирају на својој самосвојности и ХКУД „Владимир Назор“ чији чланови себе виде као део хрватске националне заједнице. Сама манифестација због тога носи и два имена, али се „Дужионица“ и „Дужијанца“ приређују из истог разлога, односно као захвала природи и богу за добар род, пре свега пшенице. За ову прилику се пече хлеб од новог жита, који се касније односи у цркву на освећење, а потом се предаје неком од градских великодостојника, као поклон народу, а тако је било и ове године. Свечаност завршетка овогодишње жетве започела је светом мисом у цркви Светог тројства у присуству многобројних грађана, представника савета националних мањина и гостију. Након свечане мисе, учисници манифестације упутили су се у Скупштину града, где су у свечаној сали Скупштине града, односно Жупаније градоначелнику Антониу Ратковићу, из руку младих жеталаца, бандаша и бандашице, предали два хлеба, оба направљена од првог овогодишњег брашна.
Захваливши се организаторима који су на себе преузели и ове године да организују ову веома значајну манифестацију, градоначелник је истакао да ова манифестација показује сву разноликост Сомбора, којом се сви поносе. Организатори „Дужионице“ тј „Дужијанце“ се труде да сачувају обичаје Буњеваца и Хрвата и да пошаљу једну поруку јединства и традиције са сомборског простора. Уручењу хлеба умешеног од новог брашна, а потом пријему, присуствовали су представници Националног савета Буњевачке националне мањине, представници Хрватског националног већа, УГ „Буњевачко коло“, као и ХКУД-а „Владимир Назор“ и други угледни гости.
Предаја хлеба од новог пшеничног брашна градским великодостојницима је реалативно нов облик обичаја Дужионице у бачких Буњеваца. Наиме, у ранијим временима, како појашњава овдашњи завичајни хроничар Милан Степановић, док је Дужионица била искључиво породична свечаност, када се жетва заврши, очисти и уреди њива, жене које су косиле влати жита, рисаруше, плеле су венац и круну од класја нове пшенице. Венац је стављан око шешира бандаша, односно предводника жетве, обично најревноснијег и најспособнијег косача, а круна је ношена домаћину на салаш. Косци би ставили косе на рамена, рисаруше узеле куке у руке и двоје по двоје би улазили на салаш, где су их дочекивали домаћин и домаћица. Домаћица је освећеном водом шкропила пшенични венац, а укућани су прскали овом водом жетеоце које је домаћин нудио вином. Када би бандаш предао домаћину венац и круну, овај би све жетеоце понудио свечаним обедом, а сам пшенични венац је био чуван у соби или у ходнику куће до следеће жетве.
М. Миљеновић
