- Очекујемо да парадајз са њиве почне да зри за недељу дана. Ове године га имамо на око шест ари, и у односу на прошлу годину, знатно смо смањили површине. Није разлог само цена, која му падне када овај парадајз доспе за брање, него и чињеница да имамо других послова. Парадајз захтева пуно времена, поготово када је година сушна као што је ова. Свако друго вече га заливамо, а где су трошкови за семе, за фолије... Но, од прошле године сам почела са прерадом и то је добар начин да се некако извади штета - каже Драгана Жегарац из Тараша.
Све што не прода на пијаци, она кува, конзервира и продаје као кувани парадајз.
-Имам сталне муштерије. Оне знају шта купују и већ имам наручене количине, а да парадајз још није ни почео да се бере - истиче Жегарац.
Парадајз кувају и на пољопривредном газдинству Балањијевих у Лукином Селу.
- Оно што не продамо, ми већ годинама прерађујемо и врло смо задовољни. Од вишкова смо већ почели да кувамо парадајз а, као и наше остале производе, продајемо га на новобеоградској пијаци - напомиње Шандор Балањи.
Балањијеви се баве органском производњом и, како каже наш саговорник, задовољни су ценом коју постигну у Београду за свој органски парадајз.
-Београд можда није добар пример, али ценом су, колико чујем на пијаци, задовољни и произвођачи конвенционалног парадајза. Сваком ко има вишкове препоручио бих да их преради или да о томе размишља. Јесте то више посла, али ништа се не баци, а постоји тржиште за домаћи кувани парадајз, или неки други производ од њега - препоручује Балањи.
Ж. Б.