Од Егзита 150 милиона евра српској привреди

НОВИ САД: Резултати истраживања, које је спровео "ТИМ Центар", показују да је овогодишњи "Егзит" домаћој привреди и Србији донео 14,4 милиона евра, те је тако од оснивања фестивала до данас домаћа привреда остварила више од 150 милиона евра директне економске користи од "Егзита".
egzit, Dnevnik/Filip Bakić
Фото: Дневник/Филип Бакић

Ове године је новосадски фестивал забележио рекорд од преко 215.000 посетилаца из више од 60 земаља света. 

Међу њима су предњачили гости из земаља некадашње Југославије који су чинили 23,2 одсто публике, док је велики број гостију стигао из земаља Западне Европе - 21,6 одсто од укупног броја посетилаца. 

Међу страним фановима Егзита највише их долази из Велике Британије, Немачке, Холандије и Белгије, а расте и броја гостију из Италије, Француске, Ирске и Шпаније. 

Ове године је било и нешто више посетилаца из Источне и Југоисточне Европе који су заједно чинили 14,2 одсто од укупног броја, а међу њима предњаче они из Турске, Мађарске, Грчке, Румуније и Бугарске.

Расте и број посетилаца и из Русије, Украјине, Пољске, Чешке и Словачке, истичу организатори.

Констатно расте и број туриста ван европског континента, а ове године је њихов укупан број увећан чак за трећину.

Тако су они чинили 6,3 одсто од укупног броја, а међу њиманајвише је Американаца, Аустралијанаца и Кинеза, који заједно чине половину ваневропских гостију, док су у другој половини ове групе туристи из Бразила, Јужне Кореје, Јапана, Тајланда и других удаљених дестинација. 

Они уједно највише троше и у Србији у просеку остављају преко 600 евра по особи.

Следе их гости из Западне Европе са 532 евра, док природно најмање трошкове има домаћа публика са просечно потрошених 312 евра, па у просеку, посетилац "Егзита" за време фестивала потроши чак 431 евро. 

Истраживање је још једном потврдило и да велики број страних гостију на Егзиту искористи прилику да посети и Београд, те још неке мање дестинације у Србији, где се у просеку задржавају два до четири додатна дана.

Од анкетираних посетилаца чак 98 одсто је изјавило да ће сигурно или са великом сигурношћу поново доћи на "Егзит".

Готово 64 одсто туриста допутовало је баш због фестивала, док једна трећина, углавном домаћих гостију, наводи да би свакако посетила Нови Сад. 

Чак 50.8 одсто анкетираних каже да им се због "Еџита" поправило мишљење о Новом Саду, док 46,5 одсто тврди да је су повољно мишљење које су већ имали задржали. 

Просечна старост публике "Егзит" фестивала је 25,6 година и високообразовани посетиоци чине већину. 

Публику са купљеним улазницама чини 50,9 одсто запослених, 39,7 одсто студената и 3,5 одсто средњошколаца, а 5,3 одсто заједно чине сви остали. 

Истраживање је рађено на репрезентативном узорку током трајања фестивала, а анкетирани су искључиво посетиоци који су улазницу купили, док су учесници, радници, представници медија и других институција изузети.

Када се економском ефекту који је "Егзит" имао у Србији дода и установљених 10.1 милион евра доприноса "Си стар" фестивала Хрватској привреди, као и 9,9 милиона евра од "Си денс" фестивала црногорској привред и засад непроцењен ефекат "Револушн" фестивала на румунску економију, "Егзит Лето љубави" региону је укупно донело најмање 34 милиона евра.

Тиме је, како наглашавају организатори, потврђено да се ради о једном од највећих фестивалских подухвата у свету, који је овог лета окупио преко 350.000 људи из више од 90 земаља света на чак четири узастопна фестивала у региону. 

EUR/RSD 117.1474
Најновије вести