Од сценаристе драма "Сати" и "Читач" Дејвида Хејра стигао је филм о легендарном солисти руског балета Рудолфу Нурејеву, о његовом чувеном бегу на запад ''60-их година прошлог века, током прве европске турнеје тадашњег лењинградског театра "Киров".
Глумац Рејф Фајнс, који режира и игра у филму, успео је да дочара сирову физичку снагу и бриљантност Нурејева, чије је тражење азила у Паризу запањило свет у тренутку када је хладни рат био на врхунцу.
Фајнс тумачи лик Александра Пушкина, чувеног мајстора игре, док Нурејева, у његовој 23. години, игра украјински балетски играч Олег Ивенко, који се први пут нашао пред филмским камерама.
Када је видео позив за аудицију, помислио је да је реч о погрешном мејлу.
"Нисам веровао да је тако нешто уоште могуће. Нисам могао ни да замислим," рекао Ивенко у једном од интервјуа.
Филм је делом сниман у Србији и Фајнс је у више наврата, па и на самом отварању Феста, истакао значајну подршку коју је овде добио за снимање филма и без које, како је нагласио, не би успео да сними овај филм.
У филму играју и српски глумци Небојша Дугалић, Радослав Рале Миленковић и Павле Чемерикић.
Дугалић тумачи лик Константина Сергејева, тадашњег директора и кореографа театра "Киров", такође једног од најзначајних балетских играча из славне руске школе.
"Мислим да управо та историјска позиција и ослоњеност на биографску грађу која сведочи о једном револуционару у балетској уметност, јесте можда најбољи начин да се, кроз изузетне личности једног времена, кроз оне који су померили неке дотадашње границе у оквиру области којој су припадали, подсетимо и наших обавеза да и сами успоставимо неку нову меру креативности као и да будемо будни за могућу појаву изузетног унутар свога времена, да бисмо били сарадници оних најбољих, а не поништитељи и борци против оних изузетних", рекао је Дугалић.
"Бела врана" у руском језику представља израз чије значење упућује на особу која се разликује од своје околине, изванредну личност другачију од других.
