Биће приказан у Главном такмичарском програму фестивала, и конкурисаће за Златни торањ за најбољи филм, Палићки торањ за најбољу режију, као и за Специјалну награду жирија. Редитељ Милутин Петровић се овим филмом враћа на Фестивал европског филма Палић након 2015. када је представљени његово остварења „Петља”. Овај његов нови филм настао је у продукцији „This and That Productions“ и уз подршку Филмског центра Србије (ФЦС).
- На Палићу је та дивна пројекција на отвореном, под звездама, идеално место да твој филм неко види. Нама је најважније да филм крене у биоскопе крајем августа и у септембру, и да га тамо види много људи. „Нечиста крв – грех предака“ је филм као што су некада филмови били – као они филмови које волите да гледате више пута. Док чекамо тај тренутак да људи могу да погледају филм у биоскопима, Палићки филмски фестивал је дивна прилика да га погледа фестивалска публика. Сем тога, Палић је интернационални фестивал и на њему је присутна практично сва стручна јавност региона – речи су редитеља Петровића.
Овај његов нови филм прати причу о Хаџи Трифуну, „угледном српском трговцу, који покушава да очува мир са турским властима, али и одржи свој углед и утицај у Врању, важној турској варошици у близини границе са ослобођеном Србијом. Док Трифун припрема два сина да га наследе на позицији вође међу српским народом, муке му стварају не само моћни турски бегови него и сама његова породица. Трифун доноси низ тешких одлука које ће касније утицати на његове потомке, јунаке из романа „Нечиста крв“”.
Филм је настао на основу давно изгубљеног сценарија редитеља Војислава Нановића (1922-1983) који је адаптирала Милена Марковић. У улогама су: Драган Бјелогрлић, Анђела Јовановић, Катарина Радивојевић, Феђа Штукан, Тим Сејфи, Нела Михаиловић, Марко Грабеж, Александар Ристовски, Недим Незировић, Дејан Бућин, Теодора Драгићевић, Милица Гојковић и Ваја Дујовић. За сценографију је био задужен Миленко Јеремић који је са свбојим тимом за потребе филма изградио реплику Врања из 19. века, док је величанствене костиме епохе креирала костимографкиња Марина Меденица.
Након светске премијере, публици ће се поклонити екипа филма – редитељ Милутин Петровић и глумци Драган Бјелогрлић, Нела Михаиловић, Катарина Радивојевић, Анђела Јовановић.
Београдска премијера овог филма заказана је за 24. август у Комбанк дворани.
У Главном такмичарском програму палићког фестивала су и следећи филмови које оцењује петочлани међународни жири: „Дневник из Гвантанама“, Кевина МекДоналда, „Плави цвет“ Зринка Огресте, „Француска“ Бруна Думонта, „Најгора особа на свету“Јоакима Трира, „Чисто људски“ Игора Иванова,“Природна светлост“ Денеша Нађа, „Чувар брата својега“ Ферита Карахана, „Грипа Петровљевих“ Кирила Серебреникова, „Копилот“ Ане Зохра Берачед, „Ја никада не плачем“ Пјотра Домалевског и „Војвода“ Роyера Мишела.
- Од свих дела Боре Станковића Војислав Нановић је направио једну породичну сагу у којој су Митке и Софка, Ташана и Хаџи Трифун, Парапута и Ефенди Мита протагонисти исте приче. Још генијалније што је Воја урадио је што је из Бориних дела исцедио драмску структуру, узбудљива дешавања, обрте и сплетке, што је заиста ингениозно. Бора је писац карактера, сликар емоција, трпљења и дубоких стања његових ликова. Такви писци остављају утисак да су идеални за филм, али у ствари је сасвим обрнуто - рекао је поводом рада на овом филму Милутин Петровић. - Језик којим говори филм не подноси стање, емоције често види као нешто досадно, а са друге стране „воли” туче, убиства, експлозије и све те ужасе којима обилује целокупна светска кинематографија. И онда Војин гениј успева да из Бориних дела исклеше прави узбудљив филм. То на пример никада није успело никоме ко се бавио драматизацијом вероватно највећег писца икада - Достојевског. То не само да ми се допало, него сам до дана данашњег забезекнут и одушевљен надахнућем којим је Воја решио једну немогућу драматуршку једначину са три непознате. Милена је све то још пропустила кроз свој свет, превела је на данашњи језик неке ствари које су код Воје биле под тепихом. А ја сам углавном уживао режирајући јако добар сценарио.
Н. Пејчић
