Гост конференције био је Властимир Судар, који казао да да је велики поштовалац Владе Петрића и његовог дела.
"Он је био врло предан истраживач и својим радом у иностранству је показао да наука нема граница. Био је пионир теоретског, историјског филмског знања. Познавао сам га и Петрић је био један од оних људи за које никако не можете да помислите без обзира на њихове године да ће они заправо једног дана отићи", рекао је Судар и напоменуо да је Петрићу поклонио своју књигу о Александру - Саши Петровићу.
Како је рекао, Петрић је био искрени борац за филм као уметност.
"Посматрао је кинематографију као уметност и наглашавао да филм мора бити иновативан у садржају и форми. У том светлу ми је потпуно разумљиво што награда за најсинематичнију секвенцу носи име по професору Владимиру Петрићу. Због тога признајем да имам трему због поверења које ми је указано да одредим сцену из филмова у програму ФАФ-у која ће понети награду", казао је Судар.
Он наглашава да врло пажљиво гледа филмове у програму ФАФ-а, не би ли анализирао односе редитеља према покрету камере, према монтажи....
"Организатори су стварно уврстили изванредне филмове за ову награду. Међу њима су оставрења из свих програма фестивала. Када пред собом имате филм ''Притка'' Кантемира Балагова, младог изутено талентованог руског редитеља, исландско острење ''Бели, бели дан'' или ''Синониме'' израеслког редитеља Навада Лапида, који су добили Златног медведа у Берлину, јасно је да немам лак задатак", казао је Судар.
За њега нема дилеме да ће награду доделити филму који се ослања на ставрање атмосфере кроз филмски језик.
"Сцена коју ћу наградити мора служити причи остварења али и комплетном утиску о филму", казао је Судар>
Додао је да иза професора Владе Петрића остаје фондација и легат који ће за свој примарни циљ имати промоцију филма као уметности.
"Та фондација и легат фунционисаће у Београду и Бостану. Бавиће се такође превођењем Петрићевих књига, али издаваљем великог броја необјављених рукописа нашег значајног теоретичара филма. У фокусу деловања фондације и легата биће и визуелна заоставштина професора петрића у вези са његовим бављењем експерименталним филмом", казао је Судар и додао да ће сутра бити приказан филм "Зид сећања" о славном професору у оквиру ФАФ-а сутра у Комбанк дворани.
Владимир Петрић је започео је професорску каријеру на Академији за позориште, филм, радио и телевизију у Београду, а наставио је на чувеном Универзитету Харвард, где је основао и водио Харвардски филмски архив у циљу промовисања филма као уметност и подстицања његовог мултидисциплинарног изучавања.
Петрић је 1969. позван у Музеј модерне уметности у Њујорку да учествује у класификацији новоприспеле колекције совјетских немих филмова, а тада је примљен и на тек основано Одељење за изучавање филма на њујоршком Универзитету.
Докторску дисертацију о међусобним утицајима совјетског и америчког немог филма одбранио је 1973. године.
После доктората - првог те врсте у САД, позван је да предаје историју и теорију филма на Харварду, где је 1979. основао филмски Архив и постао његов први директор.
Као филмски критичар објављивао је радове у Политици и угледним специјализованим часописима Сигхт анд Соунд, Цинема Јоурнал и Филм Qуартерлy.
Као теоретичар, Петрић је истраживао синематичка, специфично филмска изражајна средстава.
Међу његове најзначајније књиге спадају Чаробни екран (1962), Шекспир и филм (1964), Увођење у филм (1968), Развој филмских врста (1970), Филм и снови (1981), Конструктивизам у филму (1987)…
Петрић је био активан и као филмски стваралац, проширујући своје трагање за "чистом филмичношћу” у пракси, кроз филмове и филмске есеје Немилосрдни анђео, Симфонија руку, Естетика покретне слике, Зид успомена…
