Градови у фокусу: 140 милиона динара за десет пројеката

БЕОГРАД: На конкурсу Министарства културе и информисања "Градови у фокусу 2017" подржано је 10 пројеката из исто толико градова и општина, у укупном износу од 140,2 милиона динара.
sirmijum bakic.jpg
Фото: Дневник (Филип Бакић)

Одлуком конкурсне комисије подржани су следећи пројекти: "Да куцнем у дрво" (Бачка Паланка) са 32.600.000 динара, "Дијалек(А)т" (Власотинце) - 26 милиона динара, "Светлости царског града" (Сремска Митровица) - 24 милиона динара, "Сачувајмо културу Шида" (Шид) - 19 милиона динара, "Врањском калдрмом" (Врање) - 9.900.000 динара, "Трг у фокусу" (Краљево) - 7.600.000 динара.

Међу пројектима су и "Култура као покретач локалног економског развоја у Белој Паланци" (Бела Паланка) - 6.700.000 динара, "Мионица - варош у духу метрополе" (Мионица) - 6.700.000 динара, "Морава у срцу Трстеника" (Трстеник) - 4.200.000 динара и "Златна долина Хомоља" (Кучево) - 3.500.000 динара.

На конкурсу је пријављено 58 пројеката, што је више него двоструко у односу на претходну годину када их је било 28. 

Пројекти три локалне самоуправе - Крагујевца, Кикинде и Зрењанина нису разматрани, јер су 2016. године већ подржани на истом конкурсу, а суфинансиране пројекте до сада нису завршили. 

Од преосталих 55 пријава, 31 пријава није испуњавала правно-формалне услове конкурса и оне такође нису разматране. 

У шири избор ушло је 13 пројеката, да би, након што су чланови комисије обишли јединице локалне самуправе, утврдили стање на терену и обавили консултације са пројектним тимовима, у ужи избор ушло 12 пројеката.

Министар културе и информисања Владан Вукосављевић констатовао је да је конкурс ове године озбиљније схваћен, да комисија није имала лак задатак да одабере између веома квалитетних пројеката и посебно издвојио градове са југа Србије.

"Из различитих разлога тај део наше земље је сиромашнији у односу на остале. То се односи и на културу и то је обесхрабрујућа чињеница. Знамо да постоје проблеми у Врању, Прокупљу, Нишу и пажљиво смо разматрали пројекте који су стигли из тог региона и средства су добили Власотинце, Врање, Бела паланка и Кучево", рекао је он подсетивши да су градови југа Србије родно место великих људи српске културе.

Министар је казао да је претходних месеци посетио градове југа Србије и да се уверио да тамо постоји велики број талентованих људи и неискоришћени потенцијал, првенствено због мањка финансијских средстава.

Он је рекао да су на корак до решења проблема у Прокупљу у вези са реконструкцијом Завичајног музеја и библиотеке и у завршној су фази преговора са фирмама и удружењима који су изразили спремност да помогну у Лебану и Бабушници.

"У Стретагији културног развоја врло је наглашено опредељење Министарства културе за политику децентрализације културе. Култура не сме да има исходиште, квалитет, установе и манифестације само у Београду, Новом Саду и Нишу, већ мора да дође до сваког насељеног места у земљи", нагласио је Вукосављевић.

Министар је позвао представнике локалне самоуправе да улажу што више у културу и казао да где примете да таква амбиција постоји, Министарство ће још више помагати оно што је квалитетно.

Помоћник министра за културно наслеђе Александра Фулгоси рекла је да значајан број пројеката, одабраних на конкурсу, односи се на инфраструктуру и скренула пажњу на реконструкцију зграде Културног центра у Бачкој Паланци, у оквиру које се налази музеј и галерија.

Фулгоси је такође истакла и пројекат Сремске Митровице - конзерваторски радови и презентација археолошког локалитета на Житном тргу, као и два пројекта са којим је конкурисало Врање - санација и конзерваторски радови на згради Пашиног конака у коме се налази Народни музеј и санација родне куће Боре Станковића.

Средства је добио и известан број библиотека попут Народне библиотеке "Стефан Првовенчани" у Краљеву, Народне библиотеке "Вук Караџић" у Белој Паланци, углавном за набавку опреме и осавремењавање библиотечко-информационе делатности.

Помоћник министра за савремено ствралаштвао и креативне индустрије Ивана Дедић је рекла да је кроз конкурс уочено да су локалне заједнице препознале да су културне манифестације покретач привредног развоја те заједнице.

Она је рекла да су приликом одлучивања водили рачуна да ти пројекти буду усклађени са општим интересом заједнице, да буду садржајни и иновативни, да имају финансијску одрживост и степен утицаја на квалитет културног живота одређене заједнице.

На питање о реализацији пројеката који су добили средства прошле године на истом конкурсу, речено је да је рок за завршетак крај године и да се све одвија по плану.

EUR/RSD 117.1643
Најновије вести