Васић је рођен 1985. у Банатском Новом Селу и пре „Топлог биља” објавио је шест збирки песама: „Срча” (2009), „Томато” (2011), „Иктус” (2012), „13” (2013), „Детроит” (2014) и „Волфрам” (2017). По оцени стручног жирија, који су творили мр Мирослав Радоњић, Мина Ђурић и Дејан Алексић, нова Васићева књига шири његов препознатљив поетски простор и на суптилан начин остварује дослух са поезијом Мирослава Антића, при чему збирку карактеришу целовитост и чврста композиција, те тонска саливеност песама и језгровите поетске слике и то уз сведени песнички језик. Лауреату ће награда бити уручена у среду, 11. марта, тачно у подне у новосадског Градској кући на свечаном отварању 13. Антићевих дана.
Сама манифестација почеће сат времена раније, полагањем, сходно традицији, венаца на песников гроб, а потом и подно његове бисте у Дунавском парку. Тог првог дана на Трибини младих биће уприличено и књижевно вече у част прошлогодишњем лауреату Награде „Мирослав Антић” Дејану Алексићу. Програм почиње у 19 часова, а поред краљевачког песника, који је награђен за збирку „Радно време раја”. Антићеви дани биће настављени 12. марта у Културној станици „Еђшег” отварањем изложбе дечјих радова насталих на конкурсу којем је тема био чувени Антићев стих „Стварност је стварнија ако јој додаш нестварно”, што је и овогодишњи мото манифестације. Своје радове изложиће деца из школа које носе име Мирослава Антића из Новог Сада, Оџака, Суботице, Чонопље и Панчева.
Исте вечери у 19 часова биће у Ликовном салону КЦНС отворена изложба радова Јелене Ђурић, док ће на Трибини младих бити уприличена поставка синопсиса Антићевих филмова, као и фотографија из тих остварења. Последњег дана, 13. марта, у 11 сати на Трибини младих биће одржана музичка радионицом „Мали Микини композитори”, да би, уочи завршног књижевног програма у ИК „Прометеј”, најављеног за 20 часова, у Малом ликовном салону у 19 сати била отворена изложба „Бескрајне песме”, која обухвата руком дописивана издања Антићевих књига.
По речима председника Скупштине града Здравка Јелушића, кроз Антићеве дане се несумњиво много шири круг људи упознао са Мирославом Антићем као свестраним уметником и свеколиким његовим стваралаштвом. „Нови Сад је пред годином у којој ће бити Европска престоница културе, а нема сумње да је управо Мирослав Антић дао велики допринос да диљем Европе препознају Нови Сад као град културе”, рекао је Јелушић, док је један од иницијатора одржавања Антићевих дана, бивши председник Скупштине града Зоран Вучевић, подсетио на чињеницу да је „духовни отац” манифестације био књижевник, есејиста, антологичар, књижевни и ликовни критичар Драшко Ређеп (1935 - 2019), који је дао идејну подлогу како да Нови Сад покаже одговарајући однос према стваралачком делу Мике Антића.
М. Стајић
