Аплауз присутних се тек стишао. Задовољна публика је напуштала салу Дворског, краљевског и националног театра у Минхену. Позорница је била пуста, као поље на којем се срећу краљ Лир и луда. Али ни њих није било. Само је ветар стајао ту. Млада Ана Дандлер подарила је несвесној душевној лепоти Корделије своју телесну лепоту, светлећи као дијамант у тами, записао је графитном оловком у свој излизани тефтер Фридрих Улмер. Потом је, још седећи у удобној фотељи критичарске ложе, погледао празну сцену театра, а онда се обратио госпођи која га је нестрпљиво чекала: Тријумф? Несумњиво, драги Фридрише, одговорила је жена тихо, нервозно скидајући црвене кожне рукавице”...
Одломак је ово из романа „Четири лудила” Милоша Латиновића, који ће у среду, 21. фебруара у 19 часова бити промовисан у Градској библиотеци Новог Сада. Централна личност књиге која се нашла у ужем избору за НИН-ову награду је глумац и редитељ Јоца Савић (1847 - 1915), један од највећих театарских посленика којег је српски национ дао, рођени новобечејац који ће у каријери режирати више од 300 представа, али остати упамћен и као човек који је у Дворском театру у Минхену оживео Шекспирову позорницу. Истовремено, важна наративна линија прати и путујућу трупу Станисласа Мурарија, бегунца који је давно појео свој страх, загубљену у житком банатском блату и „уметности која извлачи из стварност”...
„Сви јунаци у роману Четири лудила покушавају да своје најдубље страсти одену у рухо уметничких остварења и тако дотакну безвременост. Поред уметности, важно место у овом роману представља појава кише која има симболично значење, а сваки пут наговештава промену. Киша може спрати постојеће трагове, може направити нове, али киша је у нечему слична магији – све људе додирује на исти начин – испод кише су људи исти, некако свечани и чисти”, речи су Марије Радић, уредница у издавачкој кући „Вулкан”, која је објавила књигу Милоша Латиновића. Иначе, поред аутора, писца и позоришника кикиндског, актуелног директора Битеф театра и дугогодишњег сарадника „Дневника”, ће о роману „Четири лудила” говорити и др Зоран Ђерић, као и проф. др Владимир Гвозден.
М. Стајић
