„Више од четири деценије Фрања Петриновић представља једну од најсветлијих тачака на књижевном небу Новог Сада и савремене српске прозе. Пишући романе, приповетке, али бавећи се и књижевном критиком, све то време, Петриновић је практично и критички заговарао високомодернистичку и постмодернистичку поетику, истрајно делујући у сложеним историјским, социјалним и уметничким околностима“, наводи се у образложењу Управног одбора Фонда, који творе Ненад Шапоња, Петар Арбутина, Гојко Тешић, Васа Павковић и Милан Бјелогрлић.
Фрања Петриновић (1957, Нови Сланкамен), студирао је у Новом Саду на Филозофском факултету. Уређивао је часопис Поља, писао је за новосадски Дневник, а после тога је био уредник у издавачкој кући Стилос. Пише прозу, есеје и критике. Добитник је више књижевних награда – Награде Друштва књижевника Војводине за књигу године (1997), те награда „Бранко Бајић“ (2002), „Искра културе“ (2006), награда „Лаза Костић“ (2006), „Стеван Пешић“ (2010), „Карољ Сирмаи“ (2011)...
„Ако је као млад писац, у сарадњи са још једним новосадским прозаистом Ђорђем Писаревим кренуо од екстремних, истраживачких подручја писања прозе, временом, од књиге Ткиво, опсене, он је, без оклевања и дистанце, почео да се на књижевно промишљен и озбиљан начин бави најразноврснијим проблемима савременог живота у Србији. Преиспитујући феномен пролазности и порозности људских судбина, Петриновић је креативно наставио да пише на трагу великих писаца Новог Сада, какви су Александар Тишма и Милица Мићић Димовска. Његови романи Алмашки кружоци лечених месечара, Поправљач огледала и Коначни извештај о равнотежи, као и збирке приповедака Траума и Напокон, високи су књижевни допринос савременој српској књижевности. Тим делима се Фрања Петриновић недвосмислено прикључио светлом списку добитника награде Фонда Тодор Манојловић“, наводи се у одлуци.
Подсетимо, међу досадашњим лауреатима овог признања, које носи име великог зрењанинског песника, драмског писца, есејисте, књижевног и ликовног критичара и преводиоца су од 1991, када је Награда за модерни уметнички сензибилитет установљена, и имена попут Милорада Павића, Миодрага Б. Протића, Ђорђа Балашевића, Душана Ковачевића, Марине Абрамовић, Павла Угринова, Јовице Аћина, Желимира Жилника, Ласла Вегела, Саве Дамјанова, Владимир Пиштало, а лане је награду добио Светислав Басара.
М. Стајић
