Вешто обликујући сиже око приче о отмицама и о насилној промени боравишта, писац је наративну пажњу усмерио ка судбини Озане Болице из Пераста, која је почетком XVIII века као роб одведена у Тунис, потом у САД, да би се преко Лондона и Венеције вратила својој кући, у Боку Которску. Пиштало је стилски веома убедљиво, поетски крајње рафинирано и историјски утемељено показао три различита света, са три веома различита политичка и културолошка система”, саопштио је жири, који је радио у саставу: Иван Негришорац, председник, проф. др Александар Јерков и Селимир Радуловић, чланови.
Владимир Пиштало, романописац и приповедач, актуелни управник Народне библиотеке, изузетно високе књижевне домете остварио је у књигама приповедака Крај века (1990), Витраж у сећању (1994), Приче из целог света (1997), Александрида (1999), О чуду (2002), и поготово у романима Миленијум у Београду (2000), Тесла, портрет међу маскама (2008), Венеција (2011), Сунце овог дана: писмо Андрићу (2017), у књизи есеја Значење џокера (2019)...
У најужем избору за књижевно признање, установљено у знак сећања на песника, прозног писца, критичара, есејисту, преводиоца и универзитетског професора др Шпиру Матијевића (1943 – 1993), који је на трагичан начин изгубио живот, у ратним околностима, у Тузли, биле су и биографска студија „Књижевност с предумишљајем” Владана Бајчете и роман „Четири смрти и једно васкрсење Фјодора Михајловича Достојевског” Зорана Живковића. Награду Др Шпиро Матијевић до сада су, подсетимо, добили академик Матија Бећковић, Ђорђо Сладоје, Милован Данојлић, Веселин Марковић, проф. др Јован Делић и лане Гојко Ђого.
Владимиру Пишталу ће награда - која се састоји од повеље и новчаног износа од 15.000 евра - бити уручена у Свечаној сали Матице српске, у петак, 23. фебруара, у 12 часова на отварању Дана Шпире Матијевића.
М. Стајић
