Сценариста и цртач је Брајан Талбот (1952) иза кога стоји богат и шаролики опус у распону од андерграунд стрипова, оних о супер јунацима (цртао је „Судију Дреда“ и „Бетмена“, те славног „Сендмена“ од 1991. до 1993) до амбициозних графичких новела - сматрају га једним од пионира британских графичких новела („Авантуре Лутера Артрајта“, од 1978. до 1989). Његове графичке новеле заслужиле су значајну читалачку и критичарску пажњу као и више престижних награда; најпознатије су дирљива „Прича једног лошег пацова“ (1995; српско издање „Омнибус“ 2014), „Алиса у Сандерленду“ (2007), серија „Гранвил“ (2009-2012), интимистичке „Ћерке“ (са Мери М. Талбот, 2012; српско издање „Омнибус“ 2013). Талбот успева да споји корпорацијско-комерцијални и алтернативно-уметнички стрип, суверено баратајући правилима, потенцијалима, дометима и ограничењима свих форми. Доказао се и као вешт занатлија и као разбарушени алтернативац, односно прецизан и интригантан уметник. Њему, што је такође реткост, нису непознати ни реалистички ни фантастичко-жанровски миљеи. Оваква универзалистичка способност чини га комплетном стваралачком личношћу способном за високе узлете имагинације.
„Гранвил“, у овдашњем издању агилног „Darkwoodа“ (из 2012, само три године после светске премијере 2009) може се одредити као стимпанк басна која се дешава у алтернативном свету у коме је Британија изгубила рат са Наполеоном и са остатком Европе потпала под француску окупацију, а енглеска краљевска породица је погубљена на гиљотини. Центар читавог света је Гранвил (Париз).
После готово два века ропства, након кампање грађанске непослушности и анархистичких бомбашких напада, Енглеска добија независност као Социјалистичка Република Британија; моћна Француска и даље презире Британију с којом је повезује мост преко Ламанша. Наравно, као и у нашем, обичном свету злочини, шпијунске завере и политичке интриге не престају. Прича другог албума наслања се на први део мада се, без већих проблема, може читати и као самостална епизода. Овог пута Лаброк и Паци покушавају да ухвате суровог убицу Бесног Пса (мада је - пацов) који је побегао из затвора пред само погубљење гиљотином а онда сасвим волшебно, упркос блокадама свих путева, освануо у Гранвилу где убија проститутке. Мада суспендован због непослушности Лаброк одлази на лице места и покушава да сложи све коцкице у мозаику. Јасно му је да је Бесном Псу у бекству помогао неко врло важан, односно да убица у Гранвилу тражи нешто од државне важности. Клупко злочина полако се одмотава а њихов узрок је у блиској прошлости, у данима отпора Енглеза против Француза поробљивача и акција најфанатичнијих бораца из Бесне бригаде који нису знали за милост. Мрачна тајна победе – масакр побуњеничких вођа – води инспектора у сам политички врх нове државе, до несуђеног премијера! Чини се да ниједна победа није чиста, да славодобитни ослободиоци крију тајне које би волели да се забашуре универзалним оправдањем остварења најважнијег циља - слободе; но, међу првоборцима су били и многи које пристојни људи избегавају. Оправдање да рат тражи и доноси страдања и жртве није (увек) довољно јер чак и у најмрачнијим временима постоје, или би требале да постоје, границе хуманости (и међу животињама!). Коначно, на максиму да „циљ оправдава средства“ не пристају сви.
Алтернативноисторијско замешатељство са препознатљивом стимпанк иконографијом (возила на пару, свакојаки транспортно-путнички балони, викторијанска атмосфера...), обогаћено јунацима-животињама (домишљати, набилдовани, на песницама и пиштољима брзи Леброк је јазавац, Паци је, наравно, пацов, шеф полиције је ован, премијер булдог; људи или „тестолики“ су презрена накарадна створења најнижа на друштвеној лествици - слуге за прљаве послове) у овој епизоди је допуњено општељудским и свеисторијским политичким и етичким дилемама. Прича се не исцрпљује само истрагом злочина већ одлази и корак „иза сцене“. Мада у поднаслову албума стоји „Маштарија“ није реч о пукој акционој разбибризи већ о много амбициознијем и сериознијем садржају - управо како се то и ради у баснама.
„Гранвил - Љубави моја“ допадљива је авантура разиграног цртежа и динамично конципираних табли, напета и занимљива, са хуморном пасажима који повремено склизну у цинизам. Захваљујући виспреном аутору ова варљиво „лака прича“ са поукама (као и у првом албуму) реализована је тако да се у потпуности „размаше“ њен значајни уметнички квалитет и потенцијал.
Илија Бакић
