Награду која носи име истакнутог савременог српског песника Новице Тадића, који је објавио 17 збирки песама, установили су Министарство културе и информисања Србије и Завод за проучавање културног развитка.
Уручујући награду министар културе и информисања Владан Вукосављевић, поставио је питање има ли поезија данас смисла, чита ли неко поезију, како живе песници и нагласио да му се чини да друштво са недовољном захвалношћу третира српско песништво данас.
А ко је млада песникиња Слађана Шимрак? Рођена у Вировитици 1990. године, због рата је породица избегла најпре у Бели Манастир, а одатле је 1998. у Стару Пазову, где је Слађана завршила основну школу и гимназију. Пише од ране младости, а Пазовчани су могли да је упознају кроз активности групе „Штрик” и песме објављене у пет зборника „Yбујане”.
Математика и писање
Математика јој је, наглашава Слађана, дала шансу да се бави математичким писањем, па се тако бави научним новинарством и своје текстове из области популарне математике објављује у часопису „Елементи” Центра за промоцију науке и на њиховом порталу „Елементариум”. Слађана је срећна што може да споји математику и писање и волела би, истиче, да се по завршетку студија бави науком и научним новинарством, али неће запоставити ни поезију. Очекује да збирка „Позамантерија” изађе из штампе до Београдског сајма књига.
- Нисам имала припремљен рукопис у јануару, када је објављен конкурс за награду „Новица Тадић”. Тек при крају конкурса сам одлучила да средим оно што имам, да видим где сам а једино у шта сам била сигурна је да ће се збирка звати „Позамантерија” – прича Слађана Шимрак.
Њен награђени рукопис има тридесетак песама распоређених у четири циклуса: Четврто стање, Златни ћеф, Звоно и - Позамантерија, како је целу збирку насловила. Пресрећна због награде која поред права на објаву рукописа у едицији „Присуства”, Плакете са ликом песника и дипломе обухвата и сабрана дела Новице Тадића, Слађана каже:
- Мени је најдраже што сам, заправо, сама откривала савремене песнике, посебно Томаша Шаламуна, Данијела Драгојевића и Новице Тадића. Зато ми је ова награда јако драга. Можда је људе у комисији моја поезија подсетила на Тадића који је, иначе, до сада био доста запостављен.
Насмејана, крхка цура није одабрала језик, књижевност или нешто слично за свој животни позив него математику. При крају је студија примењене математике на факултету у Београду, предаје математику у школи Регионалног центра за таленте. Како нам рече, о математици размишља као о корену науке, о поезији као корену уметности, па се тако и бави „тим почецима”.
Анђелка Мали
