Нови књижевни пројекат је заправо зборник који је БГБ објавила у оквиру своје Библиотеке „Врхови” где се више од 10 година приређују необични, аутентични рукописи посвећени угледним српским писцима, који су живели и стварали у престоници Србије, односно и даље пишу.
Овом књигом Библиотека града Београда обележава 75 година од рођења Јовице Аћина, који је рођен у Зрењанину, где је завршио основно и средње образовање.
У Београду је започео уредничку каријеру када је био ангажован у чувеном листу “Студент”, разним часописима (“Дело”, “Књижевна реч”, “Градац”) и издавачким кућама (“Рад”, “Службени гласник”).
Уредник новог и свих 14 зборника до сада, књижевник Михајло Пантић, урадио је обиман интервју са колегом Аћином као прво поглавље књиге "Добацивања по дијагонали".
Односно, како је сам Пантић дефинисао, више је то у питању разговор између два писца.
Он је открио да је сам процес настанка пројекта Библиотеке "Врхови" кренуо тако што га је позвала директорка БГБ Јасмина Нинков и предложила му да осмисли нешто ново за издаваштво ове установе културе.
Имали смо презентацију и у Темишвару, и заиста нисам знао да ће све то бити овако озбиљно. Увек нам је сваки зборник другачији, а сам садржај у сагласју са опусом аутора коме је посвећен, нисмо упали у маниризам, рекао је Михајло Пантић.
Онда је уредник - приређивач књиге духовито приметио да не уме да јасно одговори на питање из наслова књиге "Ко би могао бити Јовица Аћин", и да чак није сигуран да ли је то управо господин Аћин поред њега што седи.
Не знам да ли је заиста он прави десно од мене, или је Јовица један од могућих појава писца из наслова. Налази се у идеалним годинама, када иде из књиге у књигу, и из жанра у жанр. Има невероватан опус као прави дар српској култури и књижевности, анализирао је колега писац Пантић.
Ми смо се годинама дописивали, и то правим писмима, која путују поштом. Онда смо прешли, као сви, на имејлове и наставили интензивно. Ту има материјала сигурно од 800 или 900 страна писама, које би могле некад да се публикују, изјавио је Пантић, и додао да су углавном размењивали мисли и ставове о књижевности.
Тада му је и споменуо идеју и настајању зборника о њему, а инацће је дописивање са Аћином увек инспиративно, јер како каже Пантић - "сваки његов мејл је тако дубок и аналитичан, да сам се трудио увек да му одговорим на адекватно високом нивоу".
Пантић је надахнуто прочитао кратку причу, више забелешку Аћина под називом "Име".
Уредник је истакао велику продуктивност аутора, јер је само током ове године објавио збирку прича "Бања" (Агора, Нови Сад-Зрењанин), роман "Дозвола за бицикл" (ОФК, Цетиње) и комплет есеја "Све због ваздуха" (КОВ, Вршац).
Ради се ипак о човеку који је као уредник потписао 100 књига, превео комплетна дела Франца Кафке, једноставно Аћин заузима непорециво место савремене културе Србије, закључио је Пантић.
Јовица Аћин је приметио да нова књига има у наслову име којим се он служи, али да ни он не зна поуздано ко би могао заиста бити Јовица Аћин, ово ипак није његова књига.
Моје учешће је овде било скромно, а најбоље делове књиге су написали други аутори, подвукао је писац коме је зборник посвећен.
Аћин је нагласио да је тај интервју и зборник са колегом Пантићем настао кроз пријатељство, разговор, дописивање, при чему су остварили знатно личнији однос.
