ДНЕВНИК ЕКСКЛУЗИВНО САЗНАЈЕ....
ПРОГЛАШЕН НАЈБОЉИ РОМАН У 2025. Дарко Тушевљаковић добитник награде „Бескрајни плави круг” Матице српске “КАРОТА“ ОДСКОЧИЛА ИСПРЕД КОНКУРЕНЦИЈЕ
Награда „Бескрајни плави круг” за најбољи роман у 2025. години једногласно је додељена Дaрку Тушевљковићу за роман „Карота” (Лагуна, Београд 2025).
О овој награди, коју додељују Матица српска, Банатски културни центар и организација “Суматра”, одлучивао је жири у саставу: проф. др Младен Шукало (председник), проф. др Небојша Лазић, доц др Јелена Марићевић Балаћ, проф. др Мина Ђурић и доп. др Горан Паух
По оцени жирија, роман „Карота” издвојио се низом стваралачких елемената у односу на друга дела која су била у конкуренцији за награду „Бескрајни плави круг". Жири се определно да награду додели управо Тушевљаковићу, будући да, поред несумњивих књижевних квалитета, његов роман успоставља профињен дијалог са опусом Милоша Црњанског.
„Пошто су, наиме, тема сеоба и њена специфична симболика кључни топоси Црњансковљевог опуса, код Дарка Тушевљаковића се она на специфичан начин реконструише у контексту збивања 90-их година прошлог века на овим просторима. Једна саобраћајна незгода на београдским улицама код главног јунака изазива успомене из детињства везаних за родни Задар”, наводи жири у образложењу.
Повратак у место ране младости не одвија се, додаје жири, само физички већ више с намером да ово откопавање прошлости повеже низ фрагментарних успомена у целовиту слику:
„На изузетно занимљив начин, аутор покушава да нађе одговор на оно што га је подсвесно тиштало, а можда и оптерећивало, а садржано је у исказу: Био сам сувише мали да бих схватио зашто морамо да одемо из нечега што сам сматрао својим. Дечја перспектива о дДогађајима не подлеже тумачењима одраслог приповедача: таквим поступком се обезбедила једна врста неутралности новог исказа који није лишен помало прикривених емоција, посебно у повременим сликама којим се сведочи о времену распада некада заједничке државе. Таквим опредељењем аутор је себи обезбедно могућност да се на крају, све мозаички створене слике увежу у коначну слику која се метафорички може повезати са скулптуралном фигуром групе дечака, односно да роман оставља утисак заокружене целе”...
У ужем избору су били и романи „Бекос” Енеса Халиловића , „Луси” Бојана Савића Остојића и „Дионизије 1947” Миомира Петровића.
Уручење награде „Бескрајни плави круг” Дарку Тушевљаковићу најављено је за крај јануара у Матици српској.
М. Стајић