Издавач Ненад Шапоња обезбедио је део средстава за објављивање овог Пајевићевог путописа од града Крушевца, престонице кнеза Лазара Хребељановића, који је погинуо у Косовској битки на Видовдан, 28. јуна 1389 (по новом календару).
Аутор књиге Арса Пајевић био је и штампар који је имао штампарију у Новом Саду и који је на корицама најавио да ће "цео чист приход од ове књиге бити уплаћен у Фонд др Ðорђа Натошевића за удове и сирочад учитеља.
Пајевић је у изворном издању написао предговор у коме је "објасднио да је овом књигом желео да обележи славу ВИдовданску и свецано миропомазање младога краљевића Александра".
Кјигу је приредио Бранислав Чурчов, који је оставио непромењен текст Пајевића, који је у предговору написао да је овим путописом желео да се одужи "свом српско-православном осећању и да послужи тиме оној другој браћи и милим сестрама који не могоше допрети до Крушевца".
"Са мирном савешћу и радосним срцем могу свагда погледати на ову књижевну маленкост која је за тако кратко време у мени бујно поникла да сам је за неколико дана пожњети могао", забележио је Пајевић у предговору.
"А да целу ствар још боље расветлим, ове описе своје украсио сам још и прикладим сликама како бих цео облик цео облик светковине што потпунији био", закључио је аутор и штампар овог пригодног путописа.
Како је констатовао Шапоња, овај Пајевићев путопис и опис свечаности у Крушевцу и стилски и садржајно надмашује извештаје његових савременика јер он је с пуном свешћу знао историјски значцај те прославе у Крушевцу.
"Његова намера је била да остави будућим поколењима сведочанство сведока који је био присутан када су Срби на тој видовданској прослави били пуни оптимизма да долазе боља времена, пружајући савременим читаоцима драгоцену слику о стању српског друштва, државе, културе пре 130 година", рекао је Шапоња.
