За жири, који су творили дописни члан САНУ Јован Делић, књижевни критичар Желидраг Никчевић и песници Иван Негришорац, Селимир Радуловић и Ћорђо Сладоје, пресудна је била уверљивост текста једног песнику који је упућен и на свет литературе, али је у исто време суочен са егзистенцијалним крајем, са страдањем, смрћу... „У питању је необичан, редак, предрагоцен спој онога што је најгушћа меланхолија, осећање пролазности, успомена, с једне стране, и невероватан хумор који истовремено ту меланхолију прати из песме у песму. Сведоци смо ироније и аутоироније која непрестано титра из песме у песму, и жеље за естетизацијом која при томе није наметљива, већ природна”, навео је на конференцији за новинаре председник жирија Јован Делић, док је Селимир Радуловић истакао да се у Раичевићевој књизи може видети како је један духовити песник растао и стасавао.
Из богате прошлогодишње продукције, која је изнедрила око 300 песничких књига, жири је, иначе, најпре начинио најширу селекцију од педесетак наслова, а потом ужу, у којој су се нашле збирке „Боли ме, боли ме јако” Анђелка Анушића (Ревнитељ), „Летица” Верољуба Вукашиновића (Православна реч), „Бадњи огањ” Будимира Дубака (Промете, Књижевна задруга Српског националног вијећа у Црној Гори), „Заштићена места” Гордане Ђилас (СКЗ), „Седам кругова” Милутина Мићовића (Космос издаваштво), „Петељка” Саше Нишавића (Дијак), „Кад бих била златна греда” Емсуре Хамзић (Фондација Група Север), те изабрана поезија Гојка ЧелебиЋа у издању „Боке”. На крају су се у најужем избору нашле књиге Емсуре Хамзић, Анђелка Анушића и Мидорага Раичевића, који је у коначном суду добио четири гласа чланова жирија, док се Ђорђо Сладоје изузео од изјашњавања због сукоба интереса.
„Продукција нас је изненадила својим квалитетом. И концентрацијом квалитета”, рекао је проф. др Јован Делић. „Имали смо смо стога великих потешкоћа да сузимо избор на девет књига, при чему је остало још неколико релевантних наслова који без дилеме стоје у реду са овима које смо издвојили. При томе су пред нама биле и књиге различитих генерација, па смо тако имали и збирку Тање Крагујевић и гласове сасвим младих аутора као што су Марија Радић и Снежана Николић. И заиста, велика је добит имати овакву песничку жетву”.
Уз оцену да је и лањска продукција потврдила колико српско пезништво има широку лепезу изражајних могућности, Иван Негришорац је такође апострофирао женски поетски глас, помињући како збирке Емсуре Хамзић и Гордане Ђилас, тако и књигу Сунчице Денић, а као посебну поетичку занимљивост истакао је и феномен поезије са изразитом избегличком перспективом, што, по њему, сведочи о способности српских песника да и осетљиве егзистенцијалне ситуације поетски обликују. Селимир Радуловић је уз поменуте песнике посебно издвојио лирски глас Верољуба Вукашиновића, те нове књиге Будимира Дубака и Милутина Мићовића, док је Желидраг Никчевић резимирао оценом да лањска продукција песничких књига само потврђује да је поезија можда и понајбољи производ нашег друштва
Уручење Змајеве награде планирано је за 16. фебруар, на Свечаној седници Матице српске. Како је најавио председник најстаријег српског књижевног, културног и научног друштва проф. др Драган Станић, биће то прилика и да се рекапитулира постигнуто у 2022, почев од замашне издавачке продукције, па до оснивања Омладинског одбора, који би требало да допринесе да глас и идеје младих интелектуалаца буду још снажније присутне у Матици српској. Традиционална беседа, која је такође обележје Свечане седнице, ове ће године бити посвећена кнезу Михајлу Обреновићу (1823 - 1868), поводом двестоте годишњице његовог рођења. Одржаће је др Игор Борозан, редовни професор Филозофског факултета Универзитета у Београду, с тим да она неће бити, како је истакао др Станић, „поучна у школском смислу”, већ ће лик другог сина Милоша Обреновића и владара Србије у два наврата - од 1839. до 1842. и од 1860. до 1868 - бити осветљен из угла историје уметности.
М. Стајић
