Младен Дражетин био је човек врло садржајног живота прешавши пут од “човека са дна” и сеоског надничара, до доктората и предавача на факултетима и универзитетима.Рођен у Новом Саду од родитеља из Мошорина где је провео и детињство, а школе и студије у Суботици, Београду и Новом Саду - од економије до драмске уметности, социологије културе и медија, односно дописног позоришта.
Уз школовање рад и запослење, или обрнуто, а то знају и схватају само они који су прешли исти пут. Десетак година радио је као професор на Високој техничкој школи на Катедри за медије, у Новом Саду. На ТВ у Новом Саду и РТС био је директор заједничких програмских послова, одговорни уредник, а упоредо и предавач на Универзитету “Браћа Карић”, Београд, и Учитељском факултету у Сомбору. У исто време, уредник је листа “Позорница”, едиције “Масовне комуникације” и “Трибине поезије”.
Уз то је књижевни критичар, књижевник, позоришни и телевизијски теоретичар. Режирао је преко стотину позоришних комада на аматерским и професионалним сценама, а многи памте његове ТВ емисије “Здравствени театар”, “75 година есперанта” и друге. Објавио је седам збирки песама, два позоришна комада, драму “Исповест” и експерименталну комедију “Филозофија од А до Ш“. “Исповест” је играна широм света у преко педесет хиљада микро-театара. Идејни је творац универзалног аниматорског система (1974) и руководилац Дописног позоришта у Новом Саду, у који се укључило више од 40 хиљада чланова са целог простора бивше Југославије, потом размрежено у 186 држава. Документарац “Дописно позориште Младена Дражетина” на УНЕСКО-вом фестивалу, у Монте Карлу, 1986. добија прву награду.
Његова чувена књига “Вечна уметност игре, филозофија новог развоја” (2014) настала је као резултат ауторовог тридесетогодишњег рада у области етике, естетике и социологије културе, избора из наставног градива са предавања на факултетима, вишим и високим школама. На тему оснивања и длеовања дописних позоришта као “универзалног кореспондентног система” одржао је велики број запажених предавања и у другим државама: Русија, Аустрија, Словачка, Мађарска, Румунија, Грчка, Хрватска, Словенија, Република Српска, Македонија и Црна Гора. Од 2009. је члан Управног одбора Радиодифузне установе Војводине. Завичајно Друштво “Шајкашка” остало је без једнога свог упоришног човека. Умировљен је 2014. године.
Нека му је вечна слава и хвала!
Бошко Брзић
