ИН МЕМОРИАМ: Ратко Радивојевић (1951–2015)

Ратко Радивојевић је отишао на своју последњу пловидбу, бродом који није театар, али који има веома много сличности са њим. Познати новосадски глумац, после кратке и тешке болести, преминуо је

у четвртак у Тителу, где је живео у последње време и где ће бити сахрањен данас у 15 сати. Ова несрећна вест је јуче стигла и до новосадске вароши, где је Радивојевић имао много сада тужних колега и пријатеља.

Радивојевић је био не само глумац, него и човек препознатљивог, рокенрол стила. Зато је поред глумачког, касније и редитељског посла, радио и на пољу музике, као оснивач и певач групе “Гепард гррр” (1987). У то време, био је слободан уметник, јер је у новосадском Позоришту младих радио од 1973. до 1979. године, а затим и од 1988. до краја каријере. Професионалне излете је имао у суботичком КПГТ-у и Српском народном позоришту, где је остварио и једну од својих последњих запажених улога, у представи “Сеобе”. Последњи пут је на сцени виђен у свом матичном Позоришту младих, где је играо у “Потпуно скраћеној историји Србије”.

Може се рећи да су му каријеру обележиле улоге у дечјим представама, за које је често и награђиван (Куцко у “Куцкавој бајци”, Мађионичар у “Причи о левој гуски”). Анимирао је лутке и синхронизовао цртаће у популарним дечјим ТВ серијама (“Луткомедија”, “Лаку ноћ, децо”), а играо је и на филму (“Велики транспорт”, “Живот је леп”, “Како се калио челик”, “Вуковар, једна прича”).

Последње деценије, био је препознатљив као оснивач и вођа аутентичне позоришне трупе “Брод театар”, с пројектом “Пловним путевима Војводине”. До Европе, што му је био крајњи циљ, на жалост, није стигао. Нек му је мирна једина непремостива река, она која нас води на онај свет.

И. Б.

EUR/RSD 118.0471
Најновије вести