Како преноси Гардијан, његова ћерка Сумаја Џамал потврдила је да је узрок смрти био рак простате.
Током каријере која је трајала седам деценија, Џамал је хваљен због своје способности да превазиђе жанрове, комбинујући минимализам, класику, модернизам, поп и друге.
Због способности да уводи иновације и утиче на друге музичаре, Ахмада су поредили са пијанистом Телонијусом Монком, док су његове клавирске фразе и деонице семпловали музичари popput Ла Соула, Џеј Зија, Комона и Наса.
Чувени џез трубач Мајлс Дејвис навео је Џамала као једног од музичара који су највише утицали на његов музички развој.
''Свa моја инспирација долази од Ахмада Џамала. Разбио ме је својим концептом простора у музици, лакоћом додира и начином на који је формирао ноте, акорде и хармоније'', рекао је Дејвис.
Рођен као Фредерик Расел Џонс у Питсбургу 1930. године, Џамал је почео да свира музику са три године, а да компонује са 10 година.
Привукла су га дела француских класичних композитора Мориса Равела и Клода Дебисија, а у раним тинејџерским годинама наступао је у ноћним клубовима.
Након што се оженио, настанио се у Чикагу 1950. године и прешао на ислам, а потом постао један од првих афроамеричких извођача који је јавно говорио о својој муслиманској вери.
''Нисам усвојио име Ахмад Џамал. То је део мог порекла и наслеђа. Поново сам успоставио своје првобитно име. Вратио сам се својој 'лози и смокви' '', рекао је.
Међу значајнијим албумима које је објавио су ''Ахмад Јамал at the Pesrshing: But Not for Mе'', који је продат у милион примерака, као и ''The Awakening'', који је снимио са басистом Џамилом Насером и бубњаром Френком Гантом.
Током 1980-их и 90-их, Џамал је наставио да наступа и објавио неколико "живих" албума, учвршћујући своју репутацију једног од најбољих живих џез извођача.
Национална задужбина за уметност га је прогласила за мајстора џеза 1994. и освојио је Греми за животно дело 2017. године.
