Рођена је 10. априла 1993. у Паризу. шира музичка публика у Србији упознала ју је прошле године, када је заступала Француску на такмичењу за Песму Евровизије са песмом "Voila" и освојила завидно друго место.
Био је то најбољи пласман Француске на Евровизији у последњх 20 година. На церемонији Victoire de la Musique (Виктоар де ла Музик) проглашена је откровењем 2022. године.
"Она преузима копље непоновљиве Едит Пјаф или Барбаре и баца га још даље рекао је композитор Андре Манукиан.
Љубитељи француске шансоне прате њену каријеру, од почетка од 2015. године, када је потписала први уговор за Капитол рекордс (Capitol Records).
Барбара Прави је симбол младости и франкофоније. Њено право име је Барбара Пјевић и често истиче своје српско порекло, но у њој има јеврејске, алжирске, пољске и персијске крви.
Песму Деда посветила је управо свом деди, Србину који је желео будућност без граната и ровова и као младић избегао у Париз.
Песма носи речи љубави које никада није смогла снаге да упути тој важној фигури у свом животу, тако блиској и уједно тако далекој.
Његов утопистички поглед на свет често је био извор неспоразума између њих двоје, а истовремено је допринео њиховој посебној везаности.
Пажљиво је одабрала своје уметничко име Прави, сматрајући да управо та српска реч истиче њену аутентичност.
Барбара Прави је ангажована на пољу борбе за права жена и једна је од 39 извођачица песме која је постала химна Покрета за ослобођење жена
Реч је о адаптацији на француски једне немачке песме које су 1933. компоновале затворенице једног немачког логора.
Многе њене песме говоре о женским дилемама, падовима, немогућности да се изборе против насиља или стереотипа.
Таква је песма Chair (Тело) која пева о проживљавању абортуса или Маламоур (Погрешна љубав) која говори о освежћивању и супротстаљању брачном насиљу.
Концерт Барбаре Прави у Београду организују фестивал БЕЛЕФ и Француски институт у Србији, под покровитељством Града Београда, Делегације ЕУ у Србији и компање МТС Телеком Србија.
