У акустички одличном, добро посећеном амбијенту Замка културе у Врњачкој Бањи и примереној организацији посленика из Завичајног музеја, протекли су сви пажљиво одабрани, нарочито концертни програми, међу којима се у првих пет, поред реситала бугарског пијанисте Атанаса Куртева, издвојило вече Шлеског октета гитара из Пољске.
У другој половини фестивала памтиће се реситал шпанског гитаристе Енрикеа Муњоза Теруела, филмско вече с представљањем де - ве - де албума америчког гитаристе Кристофера Паркенинга, с документарним снимцима легендарног шпанског уметника Андреса Сеговије (својеврсној посвети највећем светском мајстору гитаре) и исечцима из интервјуа обојице интерпретарора, затим промоција књига „Музички витражи“ и „Лексикон српске музике“ музиколога Гордане Крајачић, које је својим страствено узнесеним интерпретацијама неколико романтичарских композиција Шумана, Рахмањинова и Шопена и исто тако егзалтираним речима о ауторки увеличао пијаниста и поета Миодраг Чолаковић, те завршни концерт сопрана Светлане Бојчевић Цицовић и гитаристе Уроша Дојчиновића.
Ово финално вече 12. Међународног фестивала класичне музике Врњци, као и његов почетак, одвијало се у романтичарском расположењу, о чему је сведочио и назив концерта („Најлепше арије, песме и романсе“) с избором композиција из четворовековног историјског распона, од Ђулија Качинија до Хоакина Родрига.
Неке од њих су изведене захваљујући прерадама које је у инструменталној партији, у овој прилици повереној гитари, начинио управо Урош Дојчиновић, прилагодивши оригиналне партитуре свом инструменту. За нас је један од најлепших тренутка завршног реситала, поред Дојчиновићевих солистичких инструменталних интермеца (Бошова „Балада“ и Моцанијева „Мазурка и Капричо)“ била популарна песма „Укор“ Даворина Јенка, којој је сопранисткиња дала дубоко емотивну, сетну, готово трагичну ноту, остављајући и овом тачком леп утисак о свом доста очуваном гласу, вокалној и техничкој спремности и великом искуству концертног наступања.
Марија Адамов
