Новосадска панк верзија слави 20 година: Очеви свирали на промоцији, синови сада иду на фестивал у Енглеску

Три месеца раније, навршaва се две деценије од промоције у кафеу „Изба” (20. маја 2006. године) првог издања несвакидашњег музичког штива - књиге „Новосадска панк верзија”, аутора Саве Савића и Игора Тодоровића Згроа, у издању Студентског културног центра из Новог Сада. 

Шта повезује и по чему су интересантна ова два догађаја? Дечаци Тадија - гитара и вокал (15), Неба - бас и пратећи вокал (14) и Неца - бубањ (13) који свирају у бенду Wrishlas, нису ни били рођени када је „Новосадска панк верзија” доживела прво издање. У то време, на концертној промоцији књиге која је уследила недељу дана касније након промоције у „Изби”, (26.маја на „Градилишту”) су свирали њихови очеви, тачније: Тадијин - Никола са Блицкригом и Нецин - Радуле са Митесерсима. 

Овај податак на идеалан начин потврђује, с времена на време оспоравану, тезу о Новом Саду као својеврсном уточишту панк и хардкор субкултуре, о чему сведоче на десетине бендова које су од краја 70-тих година прошлог века стасавале у овом граду све до данашњих дана.

Те 2006. године „Новосадска панк верзија” доживела је два издања, да би седам година касније уследило и треће, редизајнирано, допуњено и проширено, у нешто већем формату.

Дуго се издавач колебао да ли да се упусти у реализацију четвртог издања, иако се временом, а прошло је од тада 13 година (такорећи таман толико колико је био просек година чланова бенда Wrishlas када је основан) показало да би такав подухват имао и смисла и оправдања. Стога се испочетка стидљиво, а како време одмиче све гласније, најављује и реализација која би требало да уследи у новембру, као својеврсна најава традиционалног „To be Punk” фестивала, такође у организацији СКЦ-а НС.

Познавајући ауторе, а пре свега агилност и неуморност млађег Тодоровића, наслућује се да ће и четврта верзија ретроспективе новосадске панк и харкор сцене читаоцима опет донети нешто ново. 

На жалост, утисак је да се сцена у времену између првог и најављеног четвртог издања чешће опраштала од имена (Бора, Дева, Сира, Стевица, Букан, Тукша, Секула, Аца, Цеца, Ћага...) који су, свако на свој начин, допринела разноликости панк-рока у Новом Саду, него што је у међувремену стасало нових бендова (поред поменутих „виршлица” чији се дебитантски албум ускоро очекује такође у издању СКЦ Нови Сад, пажњу свакако заслужују бендови Пет минута славе, Вршњачко насиље, Де Лиманос и Сиви дом, као и поновно окупљање бенда Pure Impact), али то је, очигледно, неминовност. 

Биће ту, слободни смо да најавимо и неких нових тема, којима у претходна три издања није, или бар није довољно, дат одговарајући простор, али да не идемо превише далеко с прогнозама, довољно је рећи да новосадска панк и хардкор сцена и даље живи на задовољство поклоника ових музичких праваца Новог Сада, Војводине, Србије али и читавог екс ЈУ простора.