Тематски оквир 41. издања Номуса су „Миграције” и овај друштвени феномен биће осветљен из угла музике, мада ће значаја део фестивала, који организује Музичка омладина Новог Сада, бити посвећен и Волфгангу Амадеусу Моцарту, чија се 230. годишњица смрти обележава у целом свету.
– Номус је и ове године оправдао статус не само једног од најзначајнијих фестивала у Новом Саду, него и најрелевантнијих програма уметничке музике у региону. Иако смо сви суочени са великим пандемијским изазовима, тражимо начин да се реализују врхунски културни садржаји у нашем граду, и предстојећи концерти су још један показатељ да смо успели у том подухвату – изјавио је на конференцији за новинаре Далибор Рожић, члан Градског већа задужен за културу, поновивши да и Новосадске музичке свечаности, али и остали програми МОНС-а, уживају пуну подршку управе Новог Сада.
По речима уметничког директора фестивала Марије Адамов, у ишчекивању да се корона истутњи, Номус је и ове године из традиционалнон, априлског термина померен у трећу октобарску декаду, све у намери да се новосадској публици обезбеди „живи сусрет с музиком”. А колико је то важно, указала је Марија Адамов, најбоље се видело на изузетно посећеним концертима приређиваним од касног пролећа на овамо, закључно са недељним спектаклом, када је Војвођански симфонијски оркестар прославио десету годишњицу рада наступом са диригентом Србољубом Динићем и светском пијанистичком звездом Ивом Погорелићем.
Фестивал у следећи четвртак отворити Војвођански симфонијски оркестар под управом маестра Александра Марковића, првог шефа диригента ВСО, који ће извести симфонијску поему Рихарда Штрауса „Живот јунака”, свиту „Заљубљен у три наранџе” Сергеја Прокофјева, као и Концерт за виолину и оркестар број. 1 у Д-дуру. Као солиста наступиће Роман Симовић, један од најуспешнијих виолиниста са ових простора, дугогодишњи концертмајстор Линдонског симфонијског оркестра.
Друго вече Номуса биће у знаку Винченца Капецута, негдашњег солисте Енглеског националног балета који је у међувремену изградио и више него респектабилну певачку каријеру. Капецуто у Нови Сад долази са својим ансамблом Сољљуадро Италиано и пројектом „Мигрантска музика”, којим је обухватио традиционалне песме Сефарда, Грка, Корзиканаца и Наполитанаца, становника Сардиније, регије Апулије, Каталоније, све до композиција Монтевердија и Франческа Кавалија.
За суботу, 23. октобар, предвиђен је спектакл „Фламенцо Реборн” којим трупа Барселона фламенко балет, састављена од осам плесача и седам музичара и певача, спаја свет савременог плеса и џеза са изворним фламенком. А већ следеће вечери Новосађани ће угостити јерменски састав Тхе Нагхасх Енсембле са њорлд мусиц пројектом америчког композитора и пијанисте Џона Ходијана „Песме изгнанства”.
– Визуелни идентитет овогодишњег Номуса су крила, која симболишу и слободу, узишеност, али и кретање - миграције. Јер миграције могу да се односе на уметнике, композиторе, извођаче, који су се кретали, попут птица селица, тражећи боље услове или боља искуства. Све је, наравно, добро док су та кретања добровољна, али она могу да буду и принудна, самим тим често болна и трагична. Тако ће на фестивалу бити заступљена и музика кују карактерише циљано укрштање мелодија, ритмова и различитих стилских и просторних миљеа, али и музика инспирисана прошлошћу народа натераних да живе у изгнанству – појаснила је програмски сарадник у МОНС-у Миа Дорошки Антонић, док се главни уредник фестивала Милан Радуловић захвалио свима који су помогли реализацију Номуса, пре свега граду Новом Саду, потом Министарству културе и информисања и Покрајинском секретаријату за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама, као и културним центрима појединих европских земаља.
Како је сам Ходијан лане открио у интервјуу „Дневнику”, „Песме изгнанства” представљају сложену музичко-семантичку целину, која органски спаја јерменске (и оријенталне) народне инструменте, клавир, белканто стил певања, контрапункт и духовне поуке. Јер темељ је поезија средњовековног јерменског свештеника Мкртича Нагаша (1394 – 1470) чијим је мислима и порукама Ходијан био очаран те их је уградио у дела која су, како сам каже, „негде између јерменског фолка и нове класичне музике”.
Друга половина 41. Номуса започиње 25. октобра камерном музиком Волфганга Амадеуса Моцарта у извођењу пијанисткиње Рите Кинке, обоисткиње Сање Ромић, хорнисте Николе Ћирића, фаготисте Немање Михаиловића, кларинетисте Ненада Тасића, виолинисткиње Јелене Драганић, виолисти Немања Живановић и Бориса Брезовца и виолончелисте Александра Латковића. На програму су Квинтет за клавир и дуваче (К.452) и Квинтет за хорну, виолину, две виоле и виолончело (К.407).
Једна од највећих звезда овогодишњег фестивала биће руски виолински виртуоз Дмитри Синковски, који ће са својим ансамблом Ла Воце Струментале представити програм „Ниси Доминус”, који обухвата дела Телемана, Локателија, Јохана Себастијана Баха и Антонија Вивалдија. А за среду, 27. октобар, предвиђен је наступ аустријског ансамбла Њиенеркаммерсџмпхоние, с којим ће као солисти наступити пијанисткиња Тијана Андрејић и саксофониста Марко Џомба.
За сам крај је остављен још један истински спектакл: Моцартов Реквијем у д-молу извешће Симфонијски оркестар и хор Радио-телевизије Србије под управом маестра Бојана Суђића. Овим ће делом Новосадске музичке свечаности обележити 230. годишњицу смрти једног од најзначајнијих и наујутицајнијих композитора класичне музике.
М. Стајић
