Двадесетак плесних композиција написаних у последњих 25 година, за различите оркестре, затим нумере из филмова, позоришних (драмских и плесних) представа, представљају ретроспективу Ковачевих композиција, посвећених плесу и плесној уметности. Под слоганом “Последњи танго у Новом Саду”, Ковач ће их са “Њу ритуал квартетом” изводити у шест наврата у пиано бару “Епоха”, који се налази у Улици краља Александра 2, чије је отварање и подстакло стварање овог пројекта. Прва извођења су најављена 14. и 28. јануара, а након тога је планирано још четири, која би требало да уследе сваке друге суботе.
„У оваквим клубовима се обично организују свирке амбијенталног карактера, на којима yез бенд свира, и људи седе, причају, пију. Ја просто не радим такве ствари, па нећу ни овог пута. Моја идеја је била да искористимо овај простор, као најадекватније место које постоји у Новом Саду, да би се изводио пројекат који ми је већ годинама на памети, а то су некакве квазиплесне вечери“, објашњава Борис Ковач у сусрету са новинарима, најављујући ову серију наступа у пиано бару “Епоха”.
Подсећајући да је компоновао доста музике за плес и плесну уметност, и да се велики репертоар створио од тога, Ковач додаје и да су његови пројекти “Ладааба” и “Ла Кампанела” такође били повезани са плесом.
„Сада ћемо изводити комплетно плесну музику. Наши гости ће на овим извођењима бити плесачи из клуба - удружења “Тодо танго”, који води Ана Наупарац. Они владају стандардним плесовима, и биће аниматори плесног аспекта тих вечери“, додаје Борис Ковач.
„Желео сам да направим нешто мање формално него што су концерти, и да истакнем плесни аспект који музика потенцијално може да има, а ја често завршим у тим плесним водама, јер је, по мени, музика или контемплативна, или плесна.“
Танго је краљ плеса, сматра Борис Ковач, али додаје да је такође и метафора животне пролазности и споја Ероса и Танатоса. Фаталност танга је, по његовим речима, дубоко повезана са људском судбином и егзистенцијом. Музику ових ритмова Борис Ковач (саксофони, мелодион, глас) ће у “Епохи” свирати са члановима “Њу ритуал квартета” Слободанком Стевић (клавир), Синишом Мазалицом (контрабас) и Лавом Ковачем (бубњеви, мелодион, семплер), надајући се да ће можда и подстаћи понеког Новосађанина да устане и заплеше на музику коју они буду изводили.
Плесна музика донела је Борису Ковачу велику интернационалну популарност. Његов албум “The Last Balkan Tango” из 2000. уврштен је међу 50 најбољих албума “ворлд” музике свих времена, у избору престижног часописа “Сонг Линес” из Лондона. Са својим оркестрима “Ладааба” и “Ла Кампанела”, Ковач је наступао на фестивалима и концертима неколико стотина пута, у 25 земаља света.
Н. Пејчић
