СУСРЕТИ: „Има ли од јутрос нешто ново?“ – Неми песник доноси одговор, зрелији, јачи, искренији

Дебитантски албум „Слободна воља“ из 2021. учврстио је њихов статус на домаћој сцени, а наступ на главној бини Егзит фестивала потврдио да овај петочлани бенд – који чине Милан Марковић (вокал), Марко Алексић (гитара), Никола Борчић (бас), Бранко Лозо (бубњеви) и Алексеј Виславски (ритам гитара) – има и енергију и потенцијал за велике ствари.

Четири године касније Неми песник се враћа с новим студијским издањем под називом „Има ли од јутрос нешто ново?“, које потписује искусни продуцент Драган Алимпијевић Пик, а у издању Mascoma. Наслоњен тематски и музички на претходни албум, нови материјал доноси десет песама кроз које бенд звучи јасније, снажније и самоувереније него икад. 

Албум „Има ли од јутрос нешто ново?“ излази након четири године. Како бисте описали процес његовог настанка ?

– Прво су настале две или три песме, спонтано, без икаквог плана. Радећи на тим песмама, схватили смо да смо се променили, пре свега у приступу музици. Искуство снимања и издавања првог албума научило нас је многим стварима које претходно нисмо знали. Након што смо успели да дефинишемо шта је то што се променило, кренуле су да наилазе песме, једна по једна. Врло брзо имали смо десетак ствари. Негде у тим моментима успели смо да договоримо сарадњу са Драганом Алимпијевићем , продуцентом који нам се наметнуо као идеално решење за нови звук који смо замислили. Пик је одлично разумео шта желимо и пуно нам помогао да ту визију спроведемо у дело.

Кажете да су ликови с првог албума и даље присутни, али измењени околностима. На који начин су се ти ликови – а можда и ви сами – променили од „Слободне воље“ до данас?

– Песме са „Слободне воље“ су настале током 2019, неко би рекао последње године старе ере. Албум смо снимали ране 2020. у паузама ковид карантина. Од те године, овај свет је фундаментално другачије место за живот. А шта се променило? Још је рано да покушамо то да освестимо. За сада најбоље то кажемо кроз песме.

Албум осветљава стварност у којој су људима досадиле поделе, туђи идеали и лажне вести. Колико је та тема за вас лична, а колико универзална?

– Апсолутно је лична. Заправо, када размислим, нисам сигуран да су људима још увек довољно досадиле поделе, туђи идеали и лажне вести. Јер да јесу, не бисмо морали да пишемо песме о томе, него бисмо просто живели у једном срећнијем друштву. 

У песми „Златно доба“ поручујете да не треба чекати боље дане – већ треба сами да их стварамо. Како сте дошли до те поруке и колико она одражава вашу свакодневицу као бенда?

– Када схватите да се ствари крећу у лошем правцу на глобалном нивоу и да нема начина да ви допринесете да се било шта поправи, имате два пута: један је очајање и депресија, а други је да се окружите истомишљеницима и сами себи створите једно удобно мало стаклено звоно. То је наша свакодневица, а препоручио бих и осталима да пробају. Упутства смо донекле оставили у текстовима песама на овом албуму, а нарочито у песми „Златно доба“.

По чему бисте рекли да је овај албум другачији, зрелији или директнији од вашег деби издања?

– То је питање на које прави одговор треба да дају слушаоци. Све смо радили са много више пажње, детаљније смо приступали аранжманима, искуснији смо и као музичари и као аутори. Мање смо се плашили да ризикујемо, а нисмо се устручавали да правимо резове тамо где смо процењивали да се ствари не крећу у добром правцу.

Наслов албума поставља питање – „Има ли од јутрос нешто ново?“ Па хајде да вас питамо: има ли?

– Да парафразирам песму, има много тога новог, али шта је од свега тога новог стварно, тешко је рећи. Има наш албум, ето, он је стваран.