У овом нотном издању, које су заједнички објавили Музичка омладина Крагујевца и Интернационални фестивал „Исидора Жебељан“, сабрани су углавном њени комади изворно писани за позоришне представе, извођене што у региону што у Скандинавији.
– Пре две године од Исидориног сјајног студента Вељка Ненадића добили смо партитуру њене композиције Руски вергл, написане за представу „Галеб” Српског народног позоришта у режији Томија Јанежича – испричао је на промоцији супруг Исидоре Жебељан, обоиста и писац др Борислав Чичовачки. – Ту минијатуру је Исидора уживо одсвирала на премијери и она је постојала само на снимку. Вељко је на основу тог снимка Руски вергл преточио у нотни запис и послао га као Божићни поклон.
На тим темељима почела је потом потрага за сличним Исидориним минијатурама, од којих су остали само снимци, те се тако полако формирала и збирка. Узор је био чувени „Микрокосмос” Беле Бартока, састављен од 153 његова клавирска комада, које је компоновао између 1926. и 1939. године, при томе „прогресивно” сложених, од етида за потпуне почетнике до виртуозних дела, те је данас практично обавезна литература за све младе пијанисте.
– Током „превођења” снимака у партитуру, тим на челу са Вељком Ненадићем јако је водио рачуна о томе да се поштује Исидорин композиторски рукопис. Јер, она је страшно водила рачуна о артикулацији своје музике, дакле свака њена партиртура је била минуциозно урађена. С друге стране, имали смо те снимке, који су био њен доживљај датих композиција. И зато смо буквално ишли од ноте до ноте, и мислим да ће стога збирка пуно моћи да помогне извбођачима, зато што је артикулација у партитурама изворна, аутентична – навео је Чичовачки.
Он је подсетио на чињеницу да Исидора почела да свира клавир са пет година, те да су јој њени родитељи из Перлеза донели један стари ауторугарски пијанино, на којем ће она годинама касније и компоновати, будући да је јако волела звук тог инструмента. Заправо, како је открио Чичовачки, сва њена дела, било да су у питању биле велике форме, композиције за камерне или оркестарске ансамбле, било да је реч о операма - а написала их је пет – настала су за клавиром. Јер, обожавала је да свира.
– Стварала је тако што би најпре свирала музику коју воли, најчешће Скрјабина, Баха, Дебисија... да би онда о?едном почела да импровизује, односно да компонује. Дакле, сву њену музику изводила је у правим темпима, а када би писала опере чак је и певала, тако да је са клавиром живела - и ми заједно с њом. Међутим, чисто клавирских композиција има свега шет-седам, и мада је желела да и нека камерна дела „врати” клавиру, нажалост, није стигла да то уради – испричао је Чичовачки.
Говорећи о самом називу збирке - „Баладе”, он је појаснио да се у овом нотном издању не налазе само комади тзв. баладног типа. Истина, у свакој од композиција, чак и екстремно виртуозним комадима, присутан је снажан емитовни доживљај. Али баладе, напоменуо је Чичовачки, нису увек биле меланхоличне - јер средњовековни трубадури су све своје песме, које су певали по крчмама и трговима, звали управо баладама.
– А посебан, зашто назив „Баладе”, крије се учињеници да се ми, који припадамо генерацији шездесетих, сећамо да се увек, када би неки рок или поп бенд направио лагану ствар, то звало - баладом. Тако да све то ни да су „Баладе” и омаж једном времену и, пре и изнад свега, омаж Исидориној и духовности и емоционалности. Јер целокупно Исидорино стваралаштво може да се сагледа кроз овај циклуса минијутура, комада и композиција – појаснио је др Борислав Чичовачки.
Део партитура заступљених у „Балада” јуче су извели пијанисти Лидија Станковић, Наталија Младеновић, Никола Стојковић, Вук Божиловић, Димитрије Николић и перкусиониста Милорад Балић. Међу осталим, чули су се комади из позоришне музике за представе „Доплер”, „Милева Ајнштајн”, „Јегоров пут”, „Бура”, „Школа за жене”, „Прљаве руке”, „Трг хероја Томаса Бернхарда”, „Краљ Лир”, „Три сестре”, „Галеб”, „Чудо у Шаргану”, као и из опере „Маратонци трчер почасни круг”.
М. Стајић
