Новосадске музичке свечаности нам ове године дају прилику да се уверимо у то... Жил Апап, виолиниста светског реномеа, вешти импровизатор и музички трагалац који етно оловкама исписује yез ноте, уочи доласка у Нови Сад, на Номус, где ће у уторак, 24. априла, наступити са дуом „Медутеран”, који творе турски багламиста Тајлан Аракин и један од водећих светских уметника на хармоници Срђан Вукашиновић, говорио је о свом осећају музике, уметности, света око нас...
Гледајући Ваше концерте на Јутјубу, пуни су радости, позитивне енергије... Јесте ли Ви заиста тако радосна и позитивна особа? Је ли позитиван дух ствар свесног избора или стање духа?
– Јесам, мислим да сам то искрено. Није то избор. То је начин живљења, начин битисања, ништа мање, ни више од тога.
Где налазите ту позитивну енергију, ту свакодневну радост живљења за којом сви жудимо а можда ви уметници још и више...
– Имам привилегију да не будем свакодневан, да сваког дана немам те свакодневности. Можда је то мој извор радости живљења а можда није лоше понекад их и имати. Уживам у таквом свом животу, ево, већ 55 година.
Шта Бетовен или класича музика генерално буде у Вама и шта Ви налазите у њој а шта, рецимо, налазите у фолклорним елементима?
– Класика је за мене веома важна. Не прође јутро а да не одсвирам делић Бетовена. То је начин да се, како бих рекао, уреди један слободан дух. Такође, обожавам традиционалну музику, која је тако раскалашно слободна, то је другачија шанса откривања неслућених слобода. И то је за мене другачија врста радости и среће - у свирању...
Која и каква вас традиционална музика привлачи и зашто. Да ли Вас је занимала овдашња?
– Традиционална српска музика? Не свирам је баш добро - али је обожавам. Слушајући Срђана (Вукашиновића, прим. аут.) на пример, не могу бити ближе њеној истини, зар не?
Како данашњи музичар, у свету тако снажне какофоније, чува своју музичку хигијену?
– Свако од нас мора да има начин да се прилагоди датом тренутку. За мене су то сурфовање и јога. Добро здравље и поштовање...
У Вашој биографији стоји да се интересујете за филозофију. Модерну или класичну? Откуда је то дошло? У ком су односу Ваша музика и филозофија?
– Радозналост ме је одвела на тај терен. Радозналост постојања на овој земљи. Овој уморној земљи. Филозофија је та која разуме и поштује.
Шта у Вашем животу значи име Јехуди Мењухин? Видите ли на данашњој сцени некога за кога бисте могли да кажете оно што је Мењухин рекао за Вас?
– Наше музичко наслеђе тако брзо еволуира да ми је проблем да га следим, уопште, да будем у току са свим што се дешава. Дивим се многим особама, да, али истовремено сам и онеспокојен брзином и површношћу овог света.
Каже се да виолина говори језиком душе. Ако је то тако, када музичар данас свира виолину, шта она говори о овом свету – нешто оптимистично или нешто због чега би требало да се забринемо?
– Приповеда о страху да се буде свој и бојазни да се не свира како то ради свако. О томе бринем свакодневно. Every day!
С. М.
