Радови овог уметника запаженог и на нашим и на европским уметничким просторима новосадска публика није имала често прилике да види, али су од ове зиме Тошковићеви радови представљени у новосадској галерији НС Буда/Антиљуе анд арт сторе, Дунавска 25.
Тошковић је завршио Средњу уметничку школу у Херцег Новом, где су му професори били Петар Лубарда и Мило Милуновић, а дипломирао је 1956. године на Академији ликовних уметности у Београду, у класи професора Марка Челебоновића. Надареноист за линију,цртеж и боју долази до изражаја већ на самом почетку његовог школовања и већ тада формира свој ликовни рукопис мкоји ће даљим радом усавршавати.Као стипендиста француске Владе одлази у Париз, где завршава Школу лепих уметности код Мориса Бријаншона. У Паризу остаје све до 1976. године и један је од родоначелник колоније југословенских сликара у Паризу. Друговао је са Белмондом, Де Сиком, Сартром, Попом, Бором Пекићем, а радио са Пикасом, Далијем, Јонеском и другима. Европски ликовни критичари сврставали су га међу најбоље цртаче тог времена Урош Тошковић је 1957. године био један од оснивача друштва пријатеља Балтазар, чији су чланови били Леонид Шејка, Синиша Вуковић, Миро Главуртић, Дадо Ђурић, Мишел Контић, Вукота Вукотић, Пеђа Ристић и Оља Ивањицки, а које 1958. године постаје друштво Медиала.
На његовим цртежима влада атмосфера изгубљености – мрачни, апстрактни и упечатљиви ликови који траже себи место на овом свету нарушавају портретну монотоност и никога не остављају равнодушним. „Ако постоји уметник који живи своју уметност, код којег је невидљива гранична линија одвајања уметника од човјека, онда је то Урош Тошковић. Несхватљив, неприлагођен, застрашујући је створитељ свог дела, а такво је и само његово дело. Тошковић се никоме не удвара, својим цртежима, сликама, скулптурама, инсталацијама...али, ни својим речима, погледима, понашањем. Он је такав какав јесте и то је његова слобода, стваралачка и људска...Она је његов избор колико и усуд“, записала је својевремено историчарка уметности др Анастазија Мирановић.
Изложба ће бити продајна, а један део средстава од купљених слика, намењен је Дечијем селу у Сремској Каменици, дому за незбринуту децу.
Н. Попов
