Таписерије којима се “Атеље 61” представља Неготинчанима,махом су дела аутора –таписериста,али И уметника, вокацијски-сликара међу којима су И потписи попут Наде Познановић-Аџић, Матеје Родићија, Бошка Петровића,Смиљане Хаџић,Милице Мрђе, Неготинчанке-Душанке Ботуњац, те Марије Вајде, Петериса Сидарса,Душице Видановић,Сузане Гојнић, Снежане Скоко И Иване Микулић.
Пред бројном неготинском публиком и маришницима уметности и таписеријског медија, ауторка поставке из дела Збирке Атељеа 61, Горанка Вукадиновић је међу осталим истакла да је сарадња великог броја уметника из земље И иностранства са ткаљама,коауторима И вештим интерпретаторима идеја и хтења уметника,искристалисала обострану ликовну компетенцију,доводећи идејно-креативни поступак до тачке када се проблематизује у естетичком смислу-чистота медија,једновремено инсистирајући на аутентичности таписерије као уметничког дела:
Овом поставком из дела Збирке “Атељеа 61” желела сам да представим само мали део аутентичних таписерија, бирајући ауторе таписеристе, али И оне који су се бавили другим ликовним дисциплинама,а желели да се искажу И у таписеријском медију. Драго ми је да смо успели да представимо, ауторе значајне за развој таписерије са простора бивше Југославије, ауторе из иностранства чије су таписерије такође, део Збирке,али И нове,младе ауторе којима је овај медиј интригантан. Сви они својим деловањем у таписерији, доказују да је ова врста визуелне уметности-атрактивна, жива и увек интригантна за уметничка истраживања, рекла је Вукадиновићева.
Чињеница да је у свом безмало шестодеценијском деловању, “Атеље 61” своју излагачку делатност остварио на готово свим континентима изузев на аустралијском, сама по себи говори о изузетној вредности и валоризацији овог јединственог и свеобухватног таписеријског центра, у сфери препознатости од стране научне,струковне и култур-јавности у светским промерима. Захвалност уметника и бројних сарадника “Атељеа 61” што упркос свим Сцилама и Харибдама времена у којима живимо,ентузијасмом и прегнућем запослених у Установи за израду таписерија са Петроварадинске тврђаве, не дозвољава да утичу на перманентну мисију ове установе да негује, развија и популарише таписеријски медиј, неупитна је.
Изложбом “Таписерија сопственог пута” у таква шта била је у прилици да се увери И публика из краја који је изнедрио Стевана Мокрањца, Хајдук Вељка Петровића, римског императора Галерија И других знаменитих личности које су исписивале богату историју источне Србије.
У наредних две недеље, изложба “Таписерија сопственог пута” биће уписана на “рути римских императора” у неготинском Дому културе “Стеван Мокрањац” као једна од кота на којима публика маришна за уметност и таписерију може да се упозна и са овим делом наслеђа новосадске и српске културне баштине.
Теодора Ж. Јанковић
