Мирослав Мајкић је рођен у Новом Саду 1972, где и данас живи, ради и слика. Како каже, за технику сликарског изражавања изабрао је акварел јер је жив, епредвидив и бескомпромисан, баш као и природа овог света која се бори да опстане.
- Водене боје се савршено уклапају у мој темперамент, све настаје у даху, сад и одмах, данас за данас, или сам успео или не, исправке нема, идемо даље. Маштам стара добра времена и желим бојама да их овековечим на папиру. Припремићу план, скицирати и замешати боје, а вода ће ми, ако будем имао среће, подарити ту предивну атмосферу својствену акварелу - каже Мајкић.
Како указује Данило Вуксановић, магистар ликовних уметности, „Међу уметничким вештинама, акварел свакако спада у посебно интересантну појаву којом је могуће приказати деликатне визуелне представе. Насупрот савременим технолошким трансформацијама уметничких медија, Мирослав Мајкић посвећује се техници, у којој пигменти, зависно од количине воде, стварају ликовне сензације у више различитих тематских праваца”.
- Оно што је изузетно важно, заправо се налази у његовом откровењу ликовне праксе, у апсолутној предаји бојама и белини површине папира. Утицаји трендова, стилова и квазиправаца нису толико важни новооствареном акварелисти. Мајкић своје аквареле гради искрено, ослоњен на класичне вредности ликовних операција. У непрестаном учењу и савлађивању проблематике акварела, овај аутор показује широк дијапазон третираних мотива, од пејзажа, преко урбаних ведута, све до упечатљивих призора епске фантастике. Мотиви се у њима преплићу и стапају а свака површина чини нови аспект препознатљиве технике сликања. Посматрајући бројна дела Мирослава Мајкића, можемо препознати чврсту конструкцију цртежа испод акварелисаних лејера али и велики број стрпљиво осмишљених детаља. Сви они заједно репрезентују доследно спроведен сликарски поступак унутар којег се крију бројне тајне стваралачког процеса - наводи Данило Вуксановић.
Н. П-ј.
