За представнике медија свечано отварање изложбе биће уприличено 6. септембра у 19.00 часова у Збирци стране уметности Музеја града Новог Сада (Дунавска 29). Изложба ће бити отворена до 30. октобра 2022. и може се посетити сваког дана, осим понедељком, од 10.00 до 18.00 часова.
У години у којој је Нови Сад Европска престоница културе није могао да изостане овако значајан догађај као што је велика изложба посвећена италијанској уметности. Захваљујући отвореној сарадњи Галерије Боргезе у Риму – једног од најзначајнијих светских музеја – српској публици можемо представити три слике, Пролеће, Јесен и Пасторалну сцену, Јакопа дал Понтеа, званог Јакопо Басано, сликара XVI века из Венета, којима се придружује и Христ у кући Левијевој, слика која долази из радионице породице Басано и чува се у Музеју града Новог Сада.
Ове три слике из Галерије Боргезе, које се приписују Јакопу Басану (око 1510–1592), значајни су примери најуспешнијег стваралаштва сликара из породице Дал Понте, званих Басанови по имену града из којег потичу а који одговара данашњем Басану дел Грапа у округу Виченце.
Делатност овог типичног породичног предузећа из Венета започео је почетком XVI века Франческо старији (око 1470–1539), а потом се од 30-их година развила захваљујући великом таленту сина Јакопа који се сматра једном од најзначајнијих фигура у сликарству својег и свих потоњих времена, налик Тицијану, Тинторету и Веронезеу. Стваралаштво су потом, све до XVII века, наставили четворица Јакопових синова – Франческо млађи (1549–1592), Ђамбатиста (1553–1613), Леандро (1557–1622) и Ђероламо (1566–1621) – од којих су тројица отворили своје сликарске радионице у Венецији.
Ова три дела из Галерије Боргезе, везана за приказ Годишњих доба, значајно су сведочанство Басановог стваралаштва из периода 70-их година XVI века када је оно доживело највећу експанзију. Припадају широј категорији библијско-пасторалних и сеоских слика које је овај сликар стварао током те деценије, чија се тема – била она духовна или световна – обрађивала тако што се велики простор посвећивао амбијентацији у пејзаж, опису различитих аспеката свакодневног живота и приказу животиња. Успех који је овај жанр постигао утицао је на пораст потражње на уметничком тржишту тог времена, а она је задовољена и репликама Басанових композиција које су начинили његови синови и на тај начин допринели препознатљивости Басановог стила у очима савременика.
Изложба посвећена Басану важан је показатељ културне сарадње између Италије и Србије и ваља је посматрати као велики омаж Италије Новом Саду, Европској престоници културе, као знак жеље Италије да допринесе изврсном низу догађаја у граду богатом ремек-делима на пољу уметности и архитектуре, а који је активан и продуктиван у многобројним областима.
