Представљајући ове радове, и у њеним називу древну супротност Хераклита и Парменида филозоф Драган Проле указује да помен савремености а приори уводи у вредносну вертикалу бинарне опозиције, јер сугерише последице својеврсне обавезаности временом. Не исплати се игнорисање живе садашњости. По аутоматизму оно изводи мимо главног тока, успорава и умртвљује негде ван оптималног ритма. Као да освешћење о савремености суочава са разликом између динамичних, покретљивих и виталних, те статичних, окошталих, умртвљених.
- С једне стране су весници промене, новог животног облика, стваралачке активности, док су с друге уснула лица, пасивни посматрачи, фиксирани субјекти. Тиме се усред савремености оживљава древна супротност Хераклита и Парменида - наводи Проле.- Утисак је да је тријумф Ефежанина потпун. Све тече, поучава нас он, зато се ваља држати струје, тока, бити сагласан са ритмом постајања. Залутали у времену удаљени су од вредности којима се ваља руководити. Отуда неминовно доспевају у фаталан неспоразум са начином размишљања који је у времену уврежен и доминантан. Елејац не верује у кретање, у промену форме, за њега динамика и покретљивост не значе дословно ништа. Не верује у причу о непрекидном одређивању новог тежишта свих ствари. Ипак, савремени Парменид зна да утабане стазе смртника траже блискост с временом само зато што она ништа не захтева од њих. На Рафаеловој фресци Атинске школе, Елејац је подигао једну ногу на камен, док другом чврсто стоји на Земљи. Марковић је једну скулптуру оставио на тлу, док је остале ставио на сто. Многе је она облике утиснула, себе саму је варирала на безброј начина. Нема смрти, нема уништења, нема пропадања, нема моћи ништавила. Све су то само халуцинације, пуки привид чију цену плаћају сви који трче за временом.
Лазар Марковић (Нови Сад, 1960) дипломирао је графику на Академији уметности у Новом Саду. Магистрирао је на Академији уметности у Новом Саду на графичком смеру. Мастерирао на Протестантском теолошком факултету у Новом Саду, Факултету за менаyмент, Универзитет Унион у Београду, као и сликарство на Факултету савремених уметности у Београду, а вајарство на Академији уметности у Новом Саду. Завршио Специјалистичке студије - Скулптура у теракоти - на Академији уметности у Новом Саду. До сада је излагао на 62 самосталне изложбе, фотографије на шест као и на око 300 колективних изложби у земљи и иностранству. Изложба ће бити отворена до 2. јула.
Н. П.
