Поставка, која у центар анализе и тумачења ставља жену- као уметницу, као друштвено категорисан појам, као објекат, као субјекат, као алегорију, као ону која посматра и која је посматрана, реализована је у сарадњи с Британским саветом. Ово је једна из серије од пет изложби које ће бити приказане на Западном Балкану. Прва је била на Цетињу, затим у Новом Саду, а следе поставке у Приштини, Бањалуци и Скопљу. На свакој од ових изложби уз радове четрнаест ауторки из колекције Британског савета приказују се дела уметника из сваке од ових земаља.
Стављајући позната дела из Галерије Матице српске у дијалог са радовима из других колекција и култура, без обзира на њихову хронолошку удаљеност, сагледавамо наше место у ширем европском контексту, наводи управница ГМС Тијана Палковљевић Бугарски као један од значајнијих разлога за приређивање оваквих заједничких изложби. Дијалог уметничких дела из прошлих времена и савременог тренутка на тему женских наратива, по речима управнице измештен је ван географских и временских оквира како би се показала универзалност теме и показало како је у различитим временима изгледала представа жене по мери друштва или како жена помера друштва. При одабиру радова из колекције ГМС нису се држали концепта женских аутора, већ су представили и мушке који се баве представом жене.
Директорка за Србију и Западни Балкан Британског савета Клер Сирс подсетила је на две велике изложбе које је Британски савет приредио у Новом Саду реномираних британских уметника Дејмијана Херста и Грејсона Перија, али ова нова поставка је јединствена јер везана за овај тренутак и у њој се разговара о положају жене са разних аспеката.
Поставити у дијалог уметничка дела две различите колекције, у оној Британског савета доминирају дела савремених уметница, док ГМС баштини дела српске уметности од 18. до прве половине 20. века био је за кустокињу ове изложбе Јелену Огњановић посебан изазов. Кроз изложбу се врло јасно уочава, сматра кустоскиња да проблеми жена у прошлости прате и оне у 21. веку, без обзира што сматрамо да је друштво доста узнапредовало.
Изложба је подељена у четири целине - Жене и друштво, Жена као персонификација, Жена ни(је) само тело и Женски поглед насупрот мушком. Њен почетак и крај чине два важна уметничка дела која објашњавају њен контекст- Абигејл Лејн која говори о томе ко ствара уметност и како је перципирамо и видео рад Елизабет Прајс који отвара питање друштва и уметности као конструкта човекове стварности.
Током три месеца колико ће трајати изложба биће приређен богат пратећи програм са 25 предавања, разговора, трибина најеминентнијих стручњака из области културе и уметости који ће говорити о положају жена и њиховом утицају на друштво.
Н. Попов
