Представљајући најновије радове ове ауторке књижевник и критичар Владимир Копицл указује да су серијалност, кинетика, конструктивизам, дијалошки однос линије, масе и функције објекта, уз наглашено коришћење материјала какви су пластика, бетон, метал, природно и вештачко светло, одавно најчешћи, добро промишљени и узглобљени састојци њених скулптуралних истраживања.
- Уз проблемски постављене варијације и занатски умешна наслојавања, то је уједно и главни унутрашњи погон рада Виолете Митрушић Лабат, чија дисциплинована скулпторска опредмећења свести о координацији/субординацији светова природе, човека и машине, интердисциплинарно речено, доносе не само изазовне ликовне облике, него и немалу додату вредност све широј ликовној сцени- наводи Копицл - Ове мале металне форме у виду минимизираних па у времену заустављених гео и техно-хероја, прецизно очишћене од чари флорално-анималних асоцијација, кинетичких дарова, хумано-симболног и техно-симболног, као да говоре оним што им је најупадљивије дато. То јест – што им је по намери уметнице преостало као тешко-предметно драматизовано свођење рачуна с лицем епохе која нашу биомеханичку природу/историју све упадљивије преводи у мит о неопипљивом. Дабоме да не можемо рећи да ти опомињуће заводљиви и наслојаваним паралелизмима сапети скулптурални техно-зомбији нису лепи, јер већином јесу. Али као да самом својом физичком тежином говоре колико и обликом, а дестабилизованом, превртљивом равнотежом колико и преосталим визуалним дејствима.
Виолета Лабат Митрушић (Београд, 1953) дипломирала је 1974. на Вишој педагошкој школи, а 1979. на Академији уметности у Новом Саду. Члан УЛУС-а је од 1982, а СУЛУВ-а од 1983, када се искључује из УЛУС-а, као и УПИДИВ-а од 2000. године. Бави се вајарством и израдом витража у атељеу на Петроварадинској тврђави. Самостално је излагала на 26 и учествовала је на више од четрдесет изложби у земљи и окружењу. Добитница је откупне награде СИЗ-а за културу Србије на изложби Цртеж и мала пластика Београд (1983) и Награде за скулптуру на 22. Новосадском салону (1994). Била је резидент програма Ците Интернатионале дес Артс, Париз, Француска (1990). Изложба траје до 28. јуна.
Н. П.
