Комеморација поводом смрти Жарка Лаушевића одржала се данас у Југословенском драмском позоришту.
Велики број пријатеља и колега је дошао да се опрости од легендарног глумца који је после тешке болести преминуо 15. новембра у 63. години живота.
Кремација је обављена данас на Новом гробљу у Београду, у 14 часова.
Видно потресени на комеморацију су били: Милан Цаци Михајловић, Весна Чипчић, Петар Божовић, Мима Караџић, Бранка Петрић, Радош Бајић, Бранка Пујић, Ђорђе Мишина, Весна Тривалић, Драган Мићановић, Радослав Зеленовић, Иван Зарић, Борис Исаковић, Дарко Бајић, Милан Караџић...
Комеморацији је присуствовао и Ивица Дачић.
Жаркове колеге прилазе његовој удовици и загрљајем јој пружају подршку у овом тешком тренутку.
- Данас се опраштамо од друга, пријатеља, драмског уметника, глумца... Оставио је неизбрисив траг у Југословенском драмском позоришту, али и у нашој кинематографији - присутнима се обратила управница овог театра Тамара Вучковић-Манојловић.
Након њеног обраћања је уследио минут ћутања, а онда су приказани инсерти из представа "Баал", "Позоришне илузије" и других у којима је Лаушевић играо.
Од Жаркових колега први се присутнима обратио Воја Брајовић:
- Шта је то што чини Жарка Лаушевића великим? Ја сам се сетио приче о балерини која је дошла на аудицију у Бољшој театар. Њој су рекли на аудицији да неће бити примабалерина, јер нема ОНО што диже публику са столица. А Жарко је имао ОНО. А сада, захваљући античкој трагедији ми смо на овој сцени уместо Жарка.
Брајовић је затим прочитао Шекспиров сонет и песму Бранка Миљковића која се зове "Крај путовања". "Мене нема, али има љубави моје" један је од стихова те песме.
Воја Брајовић је свој говор завршио речима: "Њега нема, нема вашег тате, али ту је љубав и наше поштовање и дивљење према њему."
- Немојте да је сузу неко пустио Анита, Бранка, децо, Жарко би се љутио - почео је Ирфан Менсур свој говор.
- Све је речено о њему, а шта ће ми недостајати - наши разговори, његов поклон који сам добио од њега, неке жуте чарапе. Препоруке књига које си ми слао... Ја не пристајем на ово, јер није фер - завршио је Менсур, док су се у позадини чули тихи јецаји.
Након инсерта из серије "Калкански кругови", присутнима се обратио Мима Караџић који се присетио како се Жарко и он као деца играли позоришта. А онда је уследила права представа о Марку Краљевићу са којом су обишли целу Југославију. Мима је играо буздована, а Жарко Шарца.
- Мој добри куме, путуј са анђелима - завршио је Караџић свој говор.
Редитељка Вида Огњеновић је своја сећања на великог глумца почела речима:
- Жарко је Жарко, обележавали смо црвеним словима његов долазак. Нисмо били спремни на његов најдужи одлазак. Не би Жарко био Жарко да није наслутио свој одлазак. Па је наговорио лекаре да га пусте на премијеру на последњи поклон. Не питајте за ким звона звоне, и ко је био Жарко. Жарко је био Жарко, митолошко биће које је дошло само да нас посети.
