Рођен је у Обреновцу 6. априла 1946. године, завршио је Шесту београдску гимназију, а затим и Факултет драмских уметности у класи са Јосифом Татићем и Миланом Ланетом Гутовићем. Снимио је више од 50 филмова, а прву велику улогу остварио је 1967. у филму “Боксери иду у рај”, док су му најширу популарност донеле ТВ серије “Отписани”, “Бањица”, “Бољи живот”, “Срећни људи”...
У позоришту је одиграо више од 150 улога у позоришту, од чега око 60 у његовоју матичној кући - Југословенском драмском позоришту. Из тог богатог сценског опуса сам Бекјарев посебно је издвајао представе „Марио Мађионичар”, „Не очајавајте никад”, „Зврчак”, „Дундо Мароје”, „Ноћас је ноћ”, док је за представу „Побратим” у Народном позоришту у Београду добио Октобарску награду, а лауреат је и Златног ћурана на Данима комедије, Награде „Златни смех” на Данима сатире у Загребу, Награде Бранислав Нушић...
Мање је познато да је био и веома успешан радио и ТВ водитељ, као и да је 1970. године рекао прво „Добар дан” на тада новом радију „Студио Б”. На Радио Београду-202 годинама је био аутор и водитељ култне емисије „Мислим на вас, мислите на мене”. Од оснивања Академије уметности у Београду био је њен редовни професор, а имао је и своју школу глуме и јавног наступа. Такође, пуних шеснаест година био је уметнички директор и селектор међународног Фестивала монодраме и пантомиме у Земуну. „Са великом тугом сам примио вест о смрти једног од великана нашег глумишта, сјајног и непоновљивог Ивана Бекјарева. Памтићемо његове маестралне улоге, његову изузетну личност и јединствени таленат којим је заувек обогатио и задужио филмску и драмску сцену Србије и региона“, навео је у телеграму саучешћа председник Србије Александар Вучић, а телеграм је упутила и министар културе Маја Гојковић, оцењујући да одлазак Ивана Бекјарева представља „велики губитак за српску уметничку и глумачку сцену”. Последњу улогу Иван Бекјарев остварио је у филму “Било једном у Србији” редитеља Петра Ристовског.
М. С.
