Како је појашњено, сваки од два селектора самостално одређује концепт свог ауторског пројекта, тако да изложба истовремено пружа и могућност дијалога, поређења и сучељавања критичарске мисли селектора кроз појединачне одговоре уметника.
У свом пројекту селектор Перица Донков потражио је одговор на питање „Морални избор пред лицем апсурда“ кроз радове Немање Николића, Милице Лазаревић, Мирона Мутаовића, Душана Станојевића, Невене Милосављевић и Лене Јовановић. „Избор уметника, за овогодишњи нишки салон, одговара мом схватању чулности, у исто време , императивима савести а на другој страни контроверзама креативног процеса који ми је био основа премиса селектовања за овогодишњу изложбу“, истиче Донков.
Тема пројекта др Јасне Јованов, „Неподношљива лакоћа изражавања“, заокружена је пак делима уметника који живе и стварају у Војводини. Кроз различитост ликовних израза, технике и врсте материјала започиње анализу актуелног ликовног пресека кроз радове Небојше Лазића са модернистичком аптрактном сликом, преко активистичко-критичког опредељења Николе Џафа, кроз фантастику Снежане Петровић, визуелизацију несвесног Јасне Гулан Ружић, нарушене празнине уз неисцрпно комбиновање материјала, текстуре и боје Милана Нешића, све до Јоване Поповић Бенишек где колорит добија звучност.
– Укус је најбољи судија, што дефинитивно даје право критичару на лични став, који подразумева и селекцију овогодишњег Салона – речи су Јасне Јованов. – У времену системског нестајања јавне критичке речи, жириране манифестације, као и програми попут Нишког салона, омогућавају афирмацију личног критичког става који даје тон ликовној сцени Србије. Посебан значај има ауторски избор, код којег је „објективност искључена“, али се у исто време од аутора избора очекује образложење концепта и креативног проседеа одабраних аутора. У том контексту, од пресудног значаја било је неколико елемената: потреба за исказивањем истине, личне, уметничке, друштвене, поетичке, односно онога што аутори заправо виде, али и како виде и шта о виђеном мисле.
М. С.
