Реч је о остварењу снимљеном поводом 110. годишњице рођења и 75. годишњице трагичне смрти Миклоша Раднотија, једног од највећих мађарских песника XX века. “Трагом Раднотија” заправо прати несвакидашњи подвиг професора књижевности и песника из Кунсентмиклоша у Мађарској, Петера Лоранта Тота, који је одлучио да пешице прође истим „путем смрти“ којим је Радноти, заточеник фашистичког окупатора у борским рудницима, где је заједно са још око 3.200 Јевреја, Рома, Срба и Мађара одведен на присилан рад, прошао пред крај Другог светског рата, 1944. године. Током овог принудног марша дугог 850 километара, од Бора до Абде у Мађарској, Радноти је написао нека од најпотреснијих и истовремено најхуманијих сведочанстава о патњама заточеника, али и борби за живот и веру у неку лепшу будућност. Пролазећи истим путем 75 година касније, Петер Лорант Тот застаје на местима у ужој Србији, Војводини и Мађарској који се препознају у поменутим песмама, говори делове Раднотијевих поема и разговара се различитим људима од којих су неки били и сведоци “марша смрти”.
Како се наводи у образложењу жирија, који су творили Јожеф Клем, Синиша Бокан и Мирослав Стајић, документарац “Трагом Раднотија” одликује веома добро промишљен сценаристички концепт, где се на неусиљен начин преплићу историја и садашњост, документаристика и поезија, што све прати редитељски успешна концепција излагања нарације.
Важан аспект филма је и сниматељски допринос како дочаравању путописно-поетске атмосфере путовања Петера Лоранта Тота, тако и портретисању главног актера и свих његових саговорника, а томе треба додати да је и завршна монтажна артикулација, и ритмички и структурно, веома добра. Креативан приступ читаве продукцијске екипе, уз чињеницу да је у реализацију уложен велики труд и рад, резултовали су продуховљеним, на моменте и дирљивим телевизијски документарцем, који не говори само о једном човеку-песнику и једном трагичном добу, већ се претвара у ванвременско сведочанство о величини људског духа који је у стању да побеђује и у најстрашнијим и најнехуманијим временима, наводи жири.
Специјалну награду, где су у фокусу ТВ емисије из области српске културе, реализоване у региону и диаспори, добили су Маја Мартиновић и Владан Јочић за “Кичицу матице српске”, у продукцији куће “Медиапоинт ВС”. Ова емисија из серијала “Оригинали”, емитована на Првом програму Радио телевизије Војводине, говорећи о двема изложбама, које је у Паризу реализовала Галерија Матице српске: “Слике пролазног света – односи француског и српског интимизма” и “Сава Шумановић и тајна под куполом”, сведочи о често драматичним судбинама најзначајнијих српских ликовних уметника који су живели и стварали у француској престоници.
У комбинацији доброг документаристичког приступа, пажљивог избора саговорника, који заиста имају шта да кажу о теми, и солидне визуелна грађе, добила се занимљива емисија, која умногоме излази из оквира класичног телевизијског прилога, став је жирија.
Е. Н. Л.
