Иако је почео на филму, његова каријера узлетела је најпре на позоришним даскама, а онда и на малим екранима. Улога Капетана Кашанина у „Војној академији“ вратила га је пред гледаоце, који су га после гледали и у серијама „Чизмаши“, „Фолк“, „Корени“, „Јужни ветар“, „Преживети Београд“, „Мама и тата се играју рата“, „Државни службеник“ и „12 речи“. Ових дана поново је у крупном кадру и то у тренутно једној од најгледанијих домаћих ТВ серија „Тајне винове лозе“.
Серија је снимљена у продукцији компаније „Телеком Србија“ и „Metro productions“, а емитује се на каналима Суперстар ТВ и РТС. Небојша Миловановић у серији игра лик Зорана Томовића, који због трауматичног искуства из прошлости запада у психолошку кризу и посеже за алкохолом којим лечи све проблеме. На путу ка психичком излечењу у манастиру Зоран пролази кроз тиху патњу. Зоран из епизоде у епизоду копа по дубинама своје душе и трага за решењем своје патње и проблема. Стога смо на почетку интервјуа упитали глумца како је он доживео Зорана и да ли му је било тешко да дочара психолошку борбу са којом се суочава.
– Психолошке борбе су посебни изазови са којима се сусрећем у разним својим улогама и, да будем реалан, то је нешто по чему и публика памти и издваја Зорана, а и мене као глумца који то доноси – рекао је глумац Небојша Миловановић на почетку интервјуа за Дневников ТВ Магазин.
Јесте ли очекивали овакав успех серије „Тајне винове лозе“ која на обе телевизије на којима се емитује бележи сјајне рејтинге и шта мислите у чему је њена „тајна“?
– Тајна је у томе што главне улоге доносе драмски глумци, ситуацијама се пролази озбиљно, тајне које се преплићу у причи су врло вешто вођене и написане да интригирају гледаоце и мелодрама са крими елементима који су ту као саставни део тих судбина, а не као тема за бављење.
Будући да играте јунака који је из околине Суботице, јесте ли се трудили да у дијалозима потрефите специфичан суботички нагласак и како сте се за то припремали?
– Имали смо лекторку проф. др Љиљану Мркић Поповић која је велики мајстор свог посла. Иако је у питању тачан локалитет, бар ја сам се трудио да то више буду означавања у дијалекту која и те како имају везе са карактером.
Колико је приказ испреплетених судбина две наизглед различите породице у серији „Тајне винове лозе“ заправо слика савременог друштва и тајни којима смо готово сви окружени?
– Има доста препознавања и то је једна од тајни зашто публика толико воли ову серију.
Имајући у виду да због различитих трансформација и проницања у суштину неког карактера глумац мора да се поништи на сцени и пред камером, како се борите с тим да себе не поништите када се угасе камере или светла рефлектора и вратите се својој суштини?
– Да се не поништавам врло лако бих остао у неком од ликова и лако пливао кроз свакодневне животне ситуације. Мене зато публика и даље не идентификује са само једним ликом. Сцена и камера су за глуму, а после тога ја сам Небојша Миловановић.
У последњих неколико месеци појавили сте се у великом броју домаћих серија. Шта вам је та могућност, сем континуитета у раду у врло деликатном тренутку за целу планету, донела?
– Могућност да се на различите начине бавим својим послом и да публика увек може да види потпуно различите судбине, од Вите из серије „Преживети Београд“, преко јавног тужиоца у „12 речи“, инспектора у „Камионџијама“, Зорана у „Тајнама винове лозе“... они немају ништа заједничко осим да их игра исти глумац. Sapienti sat.
Успевају ли наше новије домаће серије да се својом темом и радњом приближе обичном човеку? Можемо ли се поистоветити са савременим ликовима, као што је то некада био случај у старим југословенским серијама?
– Када год се то догоди може се рачунати на успех. Публика ће све да погледа, али ништа је неће додирнути као ликови са којима може да се идентификује. Свесно или подсвесно, свеједно.
Како изгледа чекати позив за нову улогу у тренутку кад због пандемије коронавируса има мање посла за глумце, посебно у позоришту?
– Најтеже је што је контакт са публиком, као и могућност путовања представа, ускраћен.
Чиме испуњавате време током пандемије и бројних забрана и како се борите са суморним прогнозама и вестима у вези са вирусом?
– Суморност и прогнозе су саме себе угушиле, живот је ипак јачи од свега и све побеђује.
Владимир Бијелић
