"Адлигат" чува легат великана српског и југословенског глумишта и његове супруге, Мирјане Вуисић, који је део сталне музејске поставке на Бањици.
У легату се може видети мноштво личних предмета Павла Вуисића као на пример сет његових лула, кључеви са кључем камиона који је возио у "Камионџијама", љубавна писма супрузи, својеручно исцртавани нацрти за прављење бродова, поезија коју је исписивао у ходу и често бацао, а супруга сакупљала.
Један од најзначајнијих експоната свакако је Вуисићев оригинални тестамент у коме он захтева да му "шесторица попова пјевају на сахрани, али у себи тако да их он не чује" и да му "ниједан комунист не држи говора, али нити једне ријечи не проговори, јербо ћу се у гробу преврнути и не само преврнути, већ и устати из гроба да га ноћу морим и да му, њему и свима, колико их је на свету, ј... матер".
"Како је Павле Вуисић жудео за тим да га новинари, а и сви остали оставе на миру, одлучили смо да ове године годишњицу његовог рођења обележимо неприметно, без велике помпе и на другачији начин, тако што ће у фокусу бити његове дело", каже Виктор Лазић, председник "Адлигата".
Додаје да то значи да су се само неколико верних поштовалаца Вуисића и чланови породице окупили Ади Међици, "пошто је Паја волео Саву колико и сам живот" а његова супруга припремила је изврсна јела која је он волео, попут мусаке од патлиџана, јагњеће капаме, пите с кајсијама...
"У наредним данима организован је низ активности нашег удружења са циљем очувања сећања на лик и дело великана", додао је Лазић.
Он подсећа и на Пајине мисли: "Волим само оне због којих не морам да се одричем себе да бих им се допао", "Неки људи оставе нешто иза себе тек кад чучну", "Све поскупљује само је човек све јефтинији", "Ко измисли недостајање, памет му недостајала", "Понекад, након разговора са неким људима, човек осети потребу да пријатељски помилује камен, осмехне се дрвету и са пуно поштовања скине капу пред магарцем".
Из "Адлигата" подсећају да се 10. јула навршило 93 године од рођења Павла Вуисића, те да су истога дана рођени и Никола Тесла, сликар Камиј Писаро и француски верски реформатор Жан Калвин.
