Глумца је болест однела за само месец дана. Агресиван канцер који се “родио” у његовим плућима, брзо је матастазама, те напао и његову јетру због чега није могао да се оперише, упркос свим напорима лекара.
Већ на првом прегледу сазнао је да је болест у поодмаклој фази. Ипак, желео је да се бори. Помоћ је потражио од чувене докторке у Немачкој, где се подвргнуо детаљним анализама које трају пет дана. Међутим, већ после трећег сазнао је застрашујућу вест - да неће успети да се излечи.
Одмах се вратио у Србију како би последње тренутке био са супругом и троје деце. Ипак, ни тада није желео да се тако лако преда, већ се лавовски борио.
Богата каријера
Своју богату каријеру започео је 1987. године, улогом у серији "Бољи живот", у којој је глумио Бобиног школског друга.
Први пут је играо на филму 1994. године, када је оживео лик Фадила, војника ЈНА у ратној драми "Вуковар, једна прича". Филм "Убиство с предумишљајем" донео му је прву главну улогу на филму, а улога Богдана, Србина из Хрватске који је рањен у рату, донела му је награду "Цар Константин" на Филмском фестивалу у Нишу.
Публика га памти и по филмовима "Небеска удица", "Муње", "Бумеранг", "Држава мртвих", "Кад порастем бићу Кенгур", "Клопка" за коју је добио неколико награда на међународним фестивалима широм света, као и у серијама "Вратиће се роде", "Мој рођак са села", Војна академија", "Жене са Дедиња" и "Равна Гора". Своју последњу улогу пред камерама одиграо је у филму "Јужни Ветар", где је оживео лик Голуба, али премијеру није дочекао.
Добитник је бројних признања међу којима се издвајају Цар Константин за најбољу мушку улогу у филму "Убиство с предумишљајем", Добричин прстен, Стеријина награда, награда Зоран Радмиловић....
Сахрањен је у Алеји заслужних грађана на београдском Новом гробљу.
Дневник/Курир
