Први број серијала појавио се октобра 1986. а овај (анти)херој врло брзо - после само пар бројева - постаје изузетно популаран и продаван (тиражи су били и до 300.000 примерака по броју а почетком 1990-тих Дилан Дог је широм света имао тираже од невероватних милион примерака по броју). Дилан Дог је пред публику стигао пошто су менаyери и власници “Бонели комикса”, почетком 1980-тих, закључили да, у циљу опстајања и ширења фирме, морају почети да мењају дотадашњу понуду вестерн стрипова.
На том таласу се 1982. појавио “Марти Мистерија”, детектив немогућег, стрип верзија Индијане Yонса, научник-авантуриста који решава сваковрсне светске историјске тајне и мистерије. Дилана Дога је осмислио Тицијано Склави (1953), новинар и писац, као младог мушкарца бурне прошлости - бивши полицајац, лечени алкохоличар са никад залеченим љубавним ранама - који живи у Лондону, на адреси Крејвен Роуд број 7, а занимање му је приватни детектив за, ни мање ни више, ноћне море. Дилан је препознатљиво одевен у црни сако, црне панталоне и црвену кошуљу, носи меке ципеле, вози “бубу” регистрације DYD666, свира кларинет (док Шерлок Холмс свира виолину), у слободно време склапа макету галије, вегетаријанац је, избегава насиље, не поседује надљудске способности али има пето-и-по чуло. Како то приличи стрип иконографији, Дилан има помоћника који је “пљунути” Гручо Маркс (1890-1977) из филмова о браћи Маркс (из првих деценија XX века); Гручо пуши цигаре, прича глупаве вицеве и плаши газдине клијенте, уноси забуну и панику а у одлучном часу добацује Дилану револвер који решава проблем (осим ако није празан). Трећи стални члан ове тројке је инспектор Блок, бивши Диланов надређени у Скотланд Јарду, спреман да помогне Дилану и “покрије га” ако треба. Блок жељно очекује пензију и мање-више вешто крије своју (нимало ружичасту) прошлост. Најчешћи тражиоци Диланових услуга су жене према којима је он “слаб”, што значи да ће решити њихове проблеме, али се и заљубити у њих. А случајеви су разноврсни: зомбији, вампири, свакојака чудовишта, масовне убице, тајанствени нестанци, уклета места…
Склави је вешто градио приче пуне страве, мистерије и горко-слатке меланхолије уз повремене критичке опаске на савремену западну цивилизацију. Интензивни ритам излажења стрипа тражио је огромну концентрацију и ментални напор, па су поред Склавија епизоде почели да пишу и други аутори са промењивим успехом упркос Склавијевом надзору. Све је ово довело до пада популарности и продаје па је издавач ангажовао нове уреднике, сценаристе и цртаче како би серијал повратио стару славу. У тим су креативним трагањима и осцилацијама квалитета (читај: продаје!) прошле чак три деценије континураног излажења стрипа. У међувремену су генерације читалаца одрастале и стасавале са Диланом који је постао део њихове свакодневице и менталног профила. У Југославији Дилана Дога је објављивао ексклузивни Бонелијев сарадник “Дневник”; током година распада савезне државе, грађанског рата и формирања нових држава, Дилан је мењао издаваче, легалне и пирате, због чега је излазио нередовно па је поремећено праћење оригиналних едиција. Коначно је, у Србији, Дилана “преузео” издавач “Весели четвртак” који објављује редовне месечне свеске али и посебне серије односно колекционарска издања.
У част три деценије од појаве Дилана Дога, крагујевачко Удружење љубитеља девете уметности „Свет стрипа“ посветило му је, под насловом „Приче о Дилану Догу“, 10. број часописа „Киша“. На 105 страница нашло се тридесетак ауторских текстова, два интервјуа, једна текстуални запис јавне трибине, кратки стрип (Златибора Станковића и Хариса Варајића) и пар илустрација награђених на рођенданском конкурсу “Веселог четвртка” и ”Света стрипа” расписаном у оквиру Међународне стрип-конференције “Крагујевац, године шесте”. Текстови се крећу у распону од синтетичког бављења овим јунаком као феноменом савремене масовне културе, преко критичких осврта на развој серијала до анализа одређених епизода и опуса појединих сценариста (и њиховог “третмана” Дилана Дога) односно анализе цртачких стилова и манира цртача.
Веома су занимљиви текстови који посматрају Дилана женским очима. Наиме, Дилан је један од ретких стрип јунака кога пођеднако читају и момци и девојке, па је свакако интересантно читати шта то девојке-жене воле код њега; то је свакако његова љубавна повређеност и рањивост које просто вапе за (женском) утехом, преваспитавањем и надзираним “одрастањем”. Било да су позиције аутора фановске или учене нема ултимативно црно-белих ставова.
Својеврсни “специјалитет” броја су интервјуи са Паолом Барбато, актуелном и хваљеном сценаристкињом Диланових авантура и Робертом Рекионијем, сценаристом и новим уредником серијала, односно запис са трибине “Дилан Дог - 25 година са нама” на којој су учествовали сценаристи Паола Барбато и Микеле Меду; те цртач Фабије Ћелони. То је ретка прилика да се прочитају промишљања аутора који непосредно стварају Диланове авантуре, од њихових виђења Диланове славе, уважавања рада претходника до идеја о томе у ком правцу би детектив требао да се развија. Оно што сви истичу јесте да је простор у коме се крећу јасно омеђен Склавијевим поставкама серијала и његовим дозволама да те поставке контролисано мењају; а што је неминовни данак раду у окриљу корпоративног стрипа.
Илија Бакић
