Своје радове представиће 28 сомборских аутора, а селекцију је направио Сава Степанов, ликовни критичар и историчар уметности из Новог Сада, који ће и отворити изложбу.
Степанов наглашава да је уметност пре свега одраз и производ света и времена у коме живимо и да актуелна уметност функционише попут живог, динамичног и константно промењљивог организма.
Стога се, примећује он, уметнички салони и приређују сваке године и уметника промовишу у својеврсног хроничара свог доба.
Експонати презентовани на овогодишњем Сомборском салону ће временом постајати релевантни арте-факти о времену пред крај друге деценије 21. века, о степену наше свести пред животним изазовима, о нашим настојањима и дометима. Због тога ће, рецимо, каталози тих традиционалних салонских изложби постати својеврсни дневници о друштвеним и уметничким збивањима, извори будућим просудбама о нашем садашњем живљењу и садашњој уметности, написао је Степанов у каталогу Салона.
Скрећући пажњу на промене у презентацији и карактеру савремене уметности, Степанов примећује да шеста изложба, након поновног покретања Сомборског салона, јасно емитује одређене иновативне импусле којима се мења дух и карактер некадашњих поставки.
Сомборска ликовна сцена се, запажа, током протекле пола деценије посве променила, модернизовала, приближила животним импулсима и значајно осавременила - те су међу изложбеним експонатима слике у којима је видљива брига о медијској чистоти и о начелима аутономије пиктуралног језика.
Ту је и иновативно схватање скулптуре са испитивачким односом према традиционалној тријади (материјал-маса-простор). На последње две-три изложбе су присутни и дигитални радови у којима се манифестује дух глобалне медијализације. Запажени су и прилози из проширеног поља фотографије... Ради објективности и прецизности, важно је констатовати да је највећи број експоната лишен радикализма, драстичности, немилосрдног одбацивања свега што подсећа на традиционалну естетику, објаснио је Степанов.
Степанов пак скреће пажњу да су сомборски уметници још увек уверени да се уметношћу можемо супротставити дехуманизујућим трендовима медијализације, надолазећој роботици и застражујућим футуролошким предвиђањима.
Они нам дају наду да је могућа позитивна дијалектика и да човек још увек има шансе да се оствари као основна јединка људског друштва, закључио је Степанов.
