Директорка Музеја Бојана Борић Брешковић, подсећа да је Пупин након Првог светског рата Музеју који је преживео велике губтике и чије су збирке оштеће даровао, како би помогао, изузетна уметничких дела, међу њима дела Паје Јовановића, Уроша Предића.
"Музеј је током Првог светског рата био девастиран и захваљујући Пупину дошли смо до изузетних уметничких дела, један део чине она која је Пупин сам поклонио Музеју, а то су дела Паје Јовановића, Уроша Предића.. а други она набављена захваљујићи Фонду коју је осовано 1923. године", рекла је директорка Народног музеја.
Пупин је знајући да је Музеј остао без портета Руђера Бошковића отишао директно у Праг код Влаха Буковца који је тада био на врхунцу каријере и тражио за Музеј наслика Руђера Бошковића - једног од њавећих умова науке свог времена.
Међу чувеним делима Паје Јовановића су Портрети Михајла Пупина и његове ћерке Варваре Пупин, као и дела које су насликали Констатнин Данил, Новак Радоњић, Павле Симић и Георгије Бакаловић.
У сталној поставци Музеја пет је дела које је Пупин лично поклонио Музеју и још два од 12 набављених захваљујући задужбинарству Михајла Пупина.
Директорка фонда подсетила је да је Пупин 1923. одлучио да се приреди посебан Фонд за откуп уметничких дела, који је растао и 1932 је постао и Фонд који је омогућио и публиковање монографија везаних за српску средњовековну културу и уметност и прикуљлање материјала и снимање најнеопходнијиих фотографија нужних да бисмо имали добро,добро уметничко дело.
"Заваљујући Фонду Пупиновом, поред уметничких дела, снимљено је и око 7.500 плоча изузетног материјала употребљених за публиковање седам монографија посвећених средњовековних манастира, прикупљено је и 10.000 фотографија.Из истог Фонда публиковане су дела - реч је о Манасији, Раваници, Студеници ...", рекла је Борић Брешковић и подсетила да је УНЕСКО 2015. прогасио за годину Михајла Пупуна.
Зхаваљујући његовим изузетним открићима, достигнућима и заслугама Пупин запамћен у целом сверту као изузетан науцник а посебно у нашем као личност уписана златим словима у историју развоја Народног музеја, рекла је Брешковић.
Међу делима које је Пупин поклонио су и две слике Уроша Предића "Хецеговачки бегунци" и "Сироче на мајчином гробу" поклоњене Музеју 1923 и то је као поклон од изузетне важности и значаја.
Реч је о изузетном поклону, многи знају та дела Паје Јовановића и Уроша Предића али можда не знају да тај део наше сталне поставке део Легата Михајла Пупина, доброчинитеља српског народа", рекла је она и додала да је зато важно и драгоцено да на сваки начин покушамо да објаснимо до које мере су дародавци и на који начин је Пупин учинио све да Музеј буде овакав.
Зато морамо да запамтимо ово дело великог научника и доброчиитеља, рекла је Борић Брешковић и подсетила да је Музеј настао првенствено захваљујући поклонима.
Михајло Пупин је био научник, један од оснивача америчке свемиске агенције - НАСА, велики доброчинитељ, професор у Њујорку на Колумбија универзитету, добитник Пулицерове награде, пријатељ америчког председника Вудро Вилсона захваљујући чему се застава Србије вијорила на Белој кући и америчким институцијама, .... умро је у САД у марту 1935. године где је и сахрањен.
Успомену на Михјала Пупина чува Образовни истраживачко друштво које је 2011. године покренуло је медијску "пупинизацију" кроз најразлицитије теме, чиме је како оцењују допринело да је данас име тох великог научника, изумитеља, добротвора, мецене и политичког радника, пронашло боље и видније место у широј јавности.
