Добро познати критичар, књижевник, по многима последња ренесансна личност у Србији, велики ерудита, Драшко Ређеп, преминуо је у уторак, оставивши неизбрисив траг у мислима и осећањима многих, као и у литерарном наслеђу.
- Неупоредивост није реч, она је судбина - цитирао је Шапоња Ређепове скорије наводе из дневника, највише говорећи о његовој улози у књижевној критици, која је многима одредила пут. - Разбарушен, неухватљив, попут дечака... Оличење дисциплине мишљења, читања... Проживео је више паралелних живота у једном.
Писац Александар Гаталица присетио се Ређепових речи да су вишебојци најбољи спортисти, иако немају најбољи резултат у појединачним дисциплинама, алудирајући да је и сам Ређеп био вишебојац. Гаталица је на комеморативном скупу открио да је прво што му је пало на памет кад је чуо за Ређепову смрт био стих из “Свакидашње јадиковке” Тина Ујевића о томе како је тешко бити стар, а бити млад.
- Умро је млад човек - рекао је Гаталица, подсећајући да Ређеп није волео осредњост, прљавост, мрљавост, олако приступање стварима. - Последње што је замислио, било је: “Уз све море лоших књига, колико ли ће још бити написано добрих, које нећу моћи да прочитам.”
Председник Управног одбора Вукове задужбине Бошко Сувајyић живот Драшка Ређепа назвао је есејем, личним чином, у којем је најважније било добро бирати саговорнике, непријатеље и друштво у кафани.
- Био је последњи барокни гражданин српског севера... Жива енциклопедија... Сваки Драшков корак био је искорак - рекао је Сувајyић, уз опаску да се Ређеп увек кладио на модерно у уметности.
О лику и делу Драшка Ређепа, кога су многи звали и доктор живота, гроф од Новог Сада, говорили су и Зоран Колунyија, оснивач и директор издавачке куће “Прометеј”, с којом је Ређеп тесно сарађивао, као и редитељ Душан Стојановић. Колунyија је подсетио на књигу “Клан и банда од једног члана - 153 варијације на тему Драшко Ређеп” која сведочи колико је људи имало јак утисак о њему, као и на богату биографију и библиографију Драшка Ређепа. Стојановић је Ређепу, о ком је снимио документарни филм, посветио игру речи, колоплет стилских фигура у којима се спомињу Црњански, Антић, Дунав...
Одломке из записа о Ређепу, Раше Попова, Мирослава Радоњића, писама међу којима су и Крлежини наводи, телеграме саучешћа, читао је глумац Бошко Петров, који се и сам опростио од Ређепа.
Свим говорницама на комеморацији Драшку Ређепу у Српском народном позоришту, није промакло да спомену Ређепову раније преминулу супругу Јелку, њихову међусобну и љубав према књижевности, дружењима у кућном салону, заједнички и складан живот.
И. Бурић
